icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

istinita priča

Jezivo priznanje mame koja se bori sa postporođajnom depresijom: Htela sam da udavim svoju bebu

Podeli:

  • 8

Izvadila sam je iz kade i počela da je brišem peškirom. Njene male ruke, noge, stomak, crnu kosu… Kad su mi ruke bile oko njenog vrata odjednom sam, iz čista mira, pomislila – sad bih mogla da je udavim, jednim jedinim stiskom. Ne znam zašto sam to pomislila...

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Trajalo je tri sekunde i više mi nije izlazilo iz glave. Jednostavno nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome kakva sam ja mama i osoba kojoj tako nešto može pasti na pamet. Doktor mi je objasnio da se to zove prisilna misao. Ova je bila prva. Nakon nje samo su krenule druge i sve su bile jednako užasavajuće. Bila sam uverena da se pretvaram u ubicu.

U tom trenutku već sam neko vreme bila loše. Prvi lekar kod koga sam otišla mi je rekao da imam postporođajnu depresiju. Drugi mi je uvalio pet vrsta lekova, neki su me dizali, neki spuštali, nisu puno toga učinili.

Danas o svemu pričam sa svakim ko želi da sluša. Mislim da pomažem, nekoj drugoj ženi koja prolazi kroz isto stanje u kojem sam i ja bila godinu i po dana, i sebi, jer me pričanje oslobađa. Da li želim da, danas sedmogodišnja predivna, jaka, ludo zabavna i genijalna ćerka pročita da je mama u jednom trenutku možda nije želela? Da se nisam snašla, da me izluđivalo njeno plakanje, da sam sve više mršavila, da sam nakon što se ona rodila, pala u postporođajnu depresiju toliko jaku da sam pola vremena živela u bolesnom strahu, a ostatak u potpunom mrtvilu. Ne, ne želim da to ikad pročita.

 

Mama koja je svojim fotografijama prodrmala Internet: Ne mogu više da se pretvaram da je sve u redu!


Sećam se kad sam je prvi put uzela u ruke u porodilištu. Dali su mi je nakon porođaja, znala sam šta trebam da radim. Sve sam to već prošla tri godine ranije s njenom sestrom, ali ovo je bilo drugačije. Ja sam se osećala drugačije. Obožavala sam svoju prvu ćerku, bila sam godinama posvećena samo njoj, našoj maloj familiji i obožavala sam što sam mama. Ali nisam sebe nikad zamišljala kao mamu dvoje dece u nekom udaljenom zabačenom kvartu, s čovekom koji radi od jutra do mraka i na kojeg, kad su klinci bili u pitanju, nisam mogla da računam. Bilo je kasno. Svi su već znali, svi su oko mene bili uzbuđeni pa sam postala i ja. Nadala sam da će onaj osećaj proći.

 

Nastavak na narednoj strani...

 

 

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...