48 GODINA OD DANA KADA JE ČITAVA JUGOSLAVIJA PLAKALA: Ceo svet ZANEMEO OD TUGE kada su se ugasili životi 25 BEBA

Tog 28. 3. 1975 godine, plakala je Rijeka, plakla je čitava Jugoslavija, plakao je čitav svet nad sudbinom 25 beba koje su preminule usled požara u porodilištu Kliničke bolnice Dr. Zdravko Kučić u Rijeci.

Požar je uočen tek nakon 40 minuta, kada je vatra počela da zahvata delove sobe. Vatra je bila slaba, pa su medicinske sestre i čistačica tek nakon pola sata shvatile da se nešto događa kada su čule buku, jer, vatra je progorela prozorsku traku pa je pala roletna, a potom i je pala i ventilacijska cev, piše portal "24. sata".

Početak užasa

Iza ponoći, toga 28. marta, niko od osoblja onde nije stalno boravio – tek je dežurna medicinska sestra, u intervalima od tri sata, donosila decu majkama, smeštenim u odvojenim prostorijama, kako bi ih podojile. Nakon što bi novopečene mame s ljubavlju obavile tu dužnost, umorna sestra vraćala je bebe u njihove krevetiće, a potom se, oko dva i po ujutro, povukla u sobu za odmor, čekajući sledeće dojenje. Dve babice i čistačica već su bile prilegle, a pretpostavlja se da je i sestru ubrzo svladao san. Prvi kamenčić mozaika strave time je bio postavljen.

Žene su, zajedno s dežurnim lekarima, pokušale da uđu u dečju sobu, no gusti dim i paklena vrućina zadržali su ih s druge strane staklenih vrata, na sigurnom. Nažalost, pomoć za bebe zarobljene u ognjenoj zamci nije stigla u tom trenutku. Bolnica, naime, nije imala direktnu telefonsku liniju, pa je jedna sestra morala otrčati do portirnice, i tražiti od portira da pozove vatrogasce. Poziv je, pokazat će se kasnije, upućen u 3 sata i 15 minuta, a vatrogasna ekipa je stigla u 3.23, piše portal "Povijest.hr".

"Ne volim da imam te slike u glavi"

Kada su vatrogasci došli u vatru zahvaćenu prostoriju, već je bilo kasno. Od 28 zdravih beba, preživelo je samo tri, dva dečaka i jedna devojčica. Dok su dečaci prošli sa lakšim povredama, devojčica je imala teže povrede lica i ruku.

- To je bila jedna potpuno tragična, strašna slika. Svake se godine setim toga i ne volim kada me novinari pitaju za to, ne volim imati te slike u glavi - rekao je dr Pavešić u razgovoru za "24.sata" 2018. godine.

Tri godine ranije, u razgovoru za "Novi list", prisetio se izbezumljenih majki koje su ostale bez svoje dece. Iste one koje su samo koji sat ranije nežno privijale uz svoje grudi sa ljubavlju.

-Na mesto događaja počeli su da dolaze policajci, tužioci, obavljala su se ispitivanja… Budući da je tadašnji šef Ginekolgije, profesor Perović, imao grip i bio na bolovanju, a njegova zamenica je upravo prešla u Dom zdravlja, ja sam bio treći najstariji doktor te sam, kao takav, odrađivao ispitivanja i istrage koje su usledile. Ni danas, kad se prisetim tog događaja, ne mogu se nositi se reakcijama majki koje su u požaru izgubile decu. Naime, kolega Bosnar i ja nakon požara smo im morali saopštiti šta se dogodilo s njihovom decom. Impresionirala me je dostojanstvena tišina žena koje su izgubile decu, to prihvatanje najgorih vesti s mnogo razumevanja. Verujem da smo kolega Bosnar i ja izgledali izvan sebe u toj situaciji – bilo je čak majki koje su naposletku tešile nas”, ispričao je, dodajući kako ga mučna sećanja nikada nisu prestala proganjati. “Onaj ko ne pamti 28. mart 1975. godine u Rijeci ili nije iz grada ili nema duše”.

Požar krenuo od grejalice

Požar je krenuo od infracrvene grejalice u dečjoj sobi. Danas je nezamislivo da se ona nađe iznad dečjeg kreveta, ali sedamdesetih su bile česte restrikcije, a bolnica se zbog štednje nije grejala noću. U martu je i dalje noću bilo hladno, a soba je bila puna tek rođenih beba, pa se noću improvizovalo sa grejanjem. Jedno dete ispod grijalice primalo je kiseonik, a grejalica je na njegov krevet počeka da baca iskre. Ta beba je jedina izgorela u požaru, dok su se sve druge ugušile od dima.

- Ta grijalica smatra se potpuno neprimerenom, ali bilo je hladno i prostorija u kojoj su bile bebe morala je da se greje i mi smo se snašli. Montirali smo griejalicu i bilo je toplo. I danas nam je na snazi štednja na sve strane, a posebno u zdravstvu - govorio je Pavišić za "24.sata".

Sestra koja je optužena za požar, završila na psihijatriji

Za požar je kasnije bila okrivljena sestra koja je decu vodila na hranjenje, jer kada ih je sve vratila izašla je iz sobe. Tada je grijalica počela da baca varnice.

Radilo se o umornoj dežurnoj sestri koja je, kako je zaključeno, zaspala nakon što je vratila bebe u krevetiće nakon dojenja, ostavivši ih bez nadzora. Breme javne osude, kao i vlastite savesti, za sirotu devojku pokazalo se toliko teškim da je završila na psihijatriji. Sankcionisan je i tadašnji šef Ginekologije, već spomenuti profesor Perović: bilo mu je zabranjeno ponovo da se kandiduje na to mesto, pa ga je zamenio kolega Danko Pavešić. Nakon toga, napisi o požaru su utihnuli. Napokon, nije bilo prijatno da se unedogled razglaba o propustima s viših instancija; da neko nedajbože postavi pitanje zašto se u bolnicu ulagalo toliko malo da nije imala ni grejanja noću. Kao i u mnogim drugim neugodnim situacijama u to vreme, odgovornost sistema nikada nije dovođena u pitanje.

Tragedija odjeknula u svetu

Vest je odjeknula poput bombe, kako u Jugoslaviji tako i u svetu. “Smrt na pragu života”, vrištala je naslovnica “Novog lista”. U Rijeci je proglašen dan žalosti. Novinari iz brojnih zemalja pohrlili su u grad, kako bi izveštavali o jezivoj nesreći. Jedno vreme, čitav svet je saosećao s nesretnim majkama – telegram saučešća poslao je i tadašnji papa Pavao VI. A onda, nakon samo nekoliko nedelja, tragedija se prestala spominjati u domaćim medijima, kao da se nikad nije ni dogodila.

Tri dana nakon požara, kad je zgrada koliko-toliko popravljena, jedna mlada žena odlučila je da se porodi u ovom porodilištu. Nakon toga, stvari su se postupno vraćale u rutinu… Za sve, osim za stradale i njihove porodice.

Profesor dr. Danko Pavešić, preminuo je u septembru 2020. u 89 godini života.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)