KAKO JE JEDAN AMERIČKI GENERAL KUMOVAO SVIM BUDUĆIM GENERACIJAMA GSP KONTROLORA: Karta je tada koštala petostruko!

Švercovanje po gradskom prevozu zasigurno nije "otkriće" 21. veka, jer su tu veštinu stariji sugrađani usavršili još sredinom prošlog, kada su kontrolore poistovećivali ni manje ni više nego sa slavnim američkim generalom.

Upravo priča koja se krija iza toga seže, verovali ili ne, u vreme kada je buktao Korejski rat, i to davne 1951. godine. Tada je karta u javnom prevozu jugoslovenske prestonice poskupela čak petostruko.

U prevoz se ulazilo na jedna, zadnja vrata, pored kojih je uglavnom sedeo kondukter. Ako ga nije tu bilo, onda se šetkao po vozilu, i tada bi ih bilo dvoje. Ako bi neko i uspeo da se u gužvi provuče bez karte, sačekali bi ga kontrolori.

Nastanak "ridžovana"

Ondašnji kontrolori nisu koristili nikakvu posebnu tehniku kako bi uhvatili putnike bez karte, nisu se krili niti ih hvatali "na prepad". Bili su obučeni u uniforme, a naročito su bile upadljive kape koje su nosili.

Veoma sličnu toj njihovoj kapi nosio je i američki general u Korejskom ratu Metju Ridžvej, čovek koji se smatra najzaslužnijim za prevlast koju su snage Ujedinjenih nacija stekle nad severnokorejskim snagama. Nadalje se smatra da upravo u toj famoznoj kapi leži razlog zbog kojeg su se "ridžovani" uselili u beogradske autobuse.

S druge strane, neki smatraju da je razlog bio dublji, jer je u tadašnjim domaćim, socijalističkim medijima, zbog učešća Amerike u Korejskom ratu, Metju Ridžvej prikazan kao mračan lik, u negativnom kontekstu. Zato Beograđanima nije trebalo mnogo da povežu njegov karakter i kontrolore koji po svaku cenu hoće da im naplate kartu.

I tako su ovi drugi postali prvo "ridžveji", pa onda, u adaptiranom slengu, "ridžovani", pa "ridže"…

Ridžvej kumovao

Korejski rat je počeo kao građanski nakon što je komunistička Demokratska Narodna Republika Koreja napala kapitalističku Republiku Koreju.

Povučene hladnoratovskim tenzijama, u sukob su ušle ubrzo i Sjedinjene Američke Države, a zatim i Narodna Republika Kina i Sovjetski Savez. SAD su ubrzo podržale još neke države Ujedinjenih nacija i tako je na krajnjem istoku Azije izbio najveći sukob koji je svet video od Drugog svetskog rata.

Rat se okončao primirjem koje je postignuto 27. jula 1953. i koje je i dalje na snazi ,tako da se, pravno gledano, sukob nikada nije ni završio. Severna i Južna Koreja doživele su neuspeh u pokušaju ujedinjenja, a na obe strane je poginulo tri miliona ljudi, uz neopisiva razaranja.

Metju Ridžvej je preživeo Korejski rat i, ovenčan slavom, vratio se u Ameriku, pa je tako kasnije obavljao još mnoge visoke vojne dužnosti. Iz aktivne službe se povukao 1955, a preminuo je u dubokoj starosti 26. jula 1993, ne saznavši da je nesvesno kumovao svim budućim generacijama GSP kontrolora u jugoslovenskoj, a potom i srpskoj prestonici.

(Espreso / 24sedam)