RUSKINJA JE RODILA 69 DETETA, BILA TRDUNA SKORO 20 GODINA: Ono što joj je MUŽ uradio na kraju je ČIST UŽAS

Prema podacima lokalnog manastira, koji su se zatim slali vladi u Moskvu, gospođa Vasiljev rodila je između 1725. i 1765. godine čak 16 pari blizanaca, sedam “parova” trojki i četiri puta četvorke. Preživela je dakle ukupno 27 porođaja, pa je rodila čak 69 dece.

Velika porodica čak i za ondašnje vreme

Valentina je u trudnoći provela neverovatnih 18 godina svog života. Imena njene preživele dece nestala su iz istorije uglavnom zbog toga što porodična evidencija nije bila tačna ili proverena. Još uvek postoje neka neslaganja oko stvarnog broja dece koju je Valentina rodila, ali njena plodna materica je i dalje poznata po tome što je rodila šokantan broj beba.

Prvi objavljeni izveštaj o deci Vasiljeva datira iz 1783. godine kada se pojavio u izdanju The Gentleman’s Magazine. U njemu je navedeno da su izveštaji, "ma koliko bilo zapanjujuće, pouzdani su, jer su stigli direktno od engleskog trgovca u Sankt Peterburgu njegovim rođacima u Engleskoj, koji su dodali da će seljak biti predstavljen carici".

Muž ju je na kraju ostavio

Pored toga što mu je Valentina rodila čak 69 dece, Fjodor ju je ostavio i oženio se drugom. Poneo se grozno prema ženi koja je ceo život podredila njihovom potomstvu. Njegova druga žena mu je „poklonila“ 18 dece: 12 blizanaca i 6 trojki. Podaci sa spiska objavljeni su 1834. godine u Sankt-Peterburškoj panorami.

Drugi izvori su ostali skeptični u pogledu autentičnosti ovih tvrdnji. Na primer, u članku Džulije Bel iz 1933. godine, on se poziva na knjigu iz 1970. u kojoj se navode tvrdnje o deci Vasiljev, ali je ona oprezno proučavala te tvrdnje. Napisala je da je slučaj prijavio The Lancet 1878. godine kao deo članka o proučavanju blizanaca. U ovom članku se navodi da je Francuska akademija nauka pokušala da proveri tvrdnje o deci Vasiljev, ali je obaveštena da, "Svaka istraga je bila suvišna, da članovi porodice i dalje žive u Moskvi i da su bili predmet usluga Vlade".

Mnogi drugi kritičari su doveli u pitanje tvrdnje zasnovane na nedostatku moderne nauke u 17. veku, što bi bilo kojoj ženi neverovatno teško da rodi toliko dece. Ginisova knjiga svetskih rekorda, međutim, nastavlja da brani rekord, navodeći da postoji mogućnost da je žena možda imala hiper ovulaciju u jednom ciklusu ili da je imala retku sposobnost da oslobodi više jajnih ćelija.

(Espreso/zena.blic)