icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

SREĆNA SLAVA

Danas je Sveti Stefan: Nekoliko običaja koje biste morali da ispoštujete za BOLJITAK I BLAGOSTANJE!

Podeli:

Tek je počela nova godina a prva velika slava nam je već tu - Stevanjdan. Na treći dan Božića SPC slavi zaštitnika loze Nemanjića i "dan škrtica". 

foto: Youtube Printscreen
foto: Youtube Printscreen

Ovo su neki običaji - šta se radi "da bi valjalo".

 

Srpska pravoslavna crkva 27. decembra po crkvenom, Starojulijanskom kalendaru (9. januara po Gregorijanskom i Novojulijanskom / Milankovićevom) proslavlja Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića.

 

U Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Na taj dan završava se ophod kod domaćina koji je započeo obilazak komšija i prijatelja, ide se od kuće do kuće i miroboža, koristi običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire.

 

Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja."

 

Osnovno je da se na današnji dan iznosi božićna slama iz kuće, ali tiho da se ne "otera Božić", i pažljivo jer je dragocena.

 

Ta "tišina" je potrebna jer je slava sv. Stefana u treći dan najradosnijeg hrišćanskog praznika.

 

Slama se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pomete i sakupi, a potom ostavlja u štalu, voćnjak ili među pčele, da pojača rod ili napredak.

 

foto: Vikipedija

U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.

 

Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave, i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom itd.

 

Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama a zatim posvećuje i seče ili lomi, već pram lokalnim običajima).

Za ovu slavu, šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

 

Ipak, za ovu kao i za sve slave slavljene na tlu Srbije najvažnije je da domaćin na sto iznese slavski kolač, da na trpezi uz ikonicu sveca – Svetog Stefana, gori slavska sveća i da u domaćinovu kuću dođu njegovi najbliži - rodbina, kumovi, bliski prijatelji. Bez njih, ništa od navedenog nema smisla.

U šumadijskim selima se na Stevanjdan "polaze šljive". Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da "poseče nerodno". Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer "rodiće ove godine". Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je "podbacilo".

 

 

 

 

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...