icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

DA LI STE ZNALI?

GENETIČARI OTKRILI: Evo koje osobine nasleđujemo od OCA, a koje od MAJKE!

Podeli:

U nastavku pročitajte šta je presudno kod nekih osobina koje imamo

foto: Profimedia
foto: Profimedia

Postoje tri glavna načina na koje možete nasleiti osobine roditelja: preko dominantnog ili recesivnog gena, te preko X-hromozoma, dakle samo preko majke.

 

Imate li špičasti nos na mamu? Možda ste nasledili tatinu naviku da kine i oči mu suze svaki put kad pogleda u sunce, ili se pitate otkud vašem detetu kovrdžava kosa s crvenim tonom, a da ne znate od koga je u porodici mogao naslediti?

 

Pitanja su jednostavna, ali odgovori baš i ne, jer je način na koji se neke naše osobine prenose genetskim putem vrlo složen, kaže genetičarka Don Elin, direktor Medicinskog centra na Univerzitetu Ohajo.

 

- Nemoguće je precizno utvrditi od koga ste nasledili neku osobinu, jer su mnoge osobine zapravo kombinacija različitih gena oba roditelja. Osim toga, postoji i snažan uticaj okoline. Samo to što imate određenu genetsku sklonost ne znači da ćete to i naslediti - objašnjava ona, te dodaje da postoje i neke osobine za koje se kaže da su nasledne, a nemaju veze s tim.

Kako nasleđujemo osobine?

 

Postoje tri glavna načina na koje možete naslediti osobine svojih roditelja. Prvo je putem dominantnog gena: ako nasledite dominantni gen, razvićete tu osobinu. Na primer, uzmite boju očiju. Ako bilo koji od roditelja ima smeđe oči, verovatno ćete imati smeđe oči, jer je to dominantna osobina.

 

Drugo je putem recesivnog gena. Oba roditelja moraju da imaju recesivni gen da biste imali tu osobinu. Na primer, ako imate plave oči, tada oba roditelja moraju nositi gen za plave oči, čak i ako njihova boja očiju nije plava. Konačno, postoje X-povezane osobine koje se nalaze samo na X hromozomu i prenose se preko majke. Ovo su čudne osobine za koje niste znali da ih mogu naslediti - kaže genetičarka.


Koliko lako gubimo kilograme?


Postoje dve vrste masti u našem telu - dobra ili smeđa masnoća, koja održava zdravi metabolizam i zdravu kilažu i - 'bela loša masnoća, koja može da uzrokuje gojaznost i mnoge bolesti.


Svi imamo obe vrste masnoća, ali koliko smeđe masti imamo - a samim tim i koliko je dobar naš metabolizam - nasleđujemo od majke, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications.

Koliko se lako gojimo?


Sa druge strane, od oca nasleđujem belu, lošiji masnoću, pokazala je ista studija. Koliko ćemo masti dobiti, posebno oko naših organa, delom mogu odrediti geni koje nasleđujemo od oca, tvrde istraživači.


Naravno, genetika ne određuje koliko ćete kilograma imati, već na to dosta utiče i vaš životni stil.

 

Sposobnost zadržavanja pažnje


Ako vaša majka ima niži nivo serotonina - hormona zadovoljstva, verovatnije je da ćete razviti hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje kasnije u životu, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu JAMA Psychiatry.

 

Geni koji se prenose s majke na dete, izgleda da utiču i na proizvodnju serotonina koja utiče na vašu sposobnost fokusiranja pažnje.

 

foto: Profimedia

Prerani ulazak u pubertet

 

Pubertet i sve što dolazi s tim, poput akni, pucanja glasa, ili dolazak prve menstruacije, spadaju u ono što svako od nas prolazi na putu odrastanja.

 

Genetika oba roditelja utiče na to kad će promene započeti, ali ako pubertet počne rano, pre osme godine života kod devojčica i devete u dečaka, to može biti posledica nasleđenih gena od oca, pokazala je studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine.

 

Konkretno, utvrdili su da genetska mutacija koja dovodi do prevremenog puberteta polazi od oca.


Bore smejalice i druge bore


To koliko se godine vide na nama određuje se na ćelijskom nivou, nakupljanjem 'štete' na mitohondrijskoj DNK, genima koje dobijamo samo od mame.

 

Faktori okoline, poput izlaganja suncu, pušenja i nezdrave ishrane mogu da uzrokuju štetu mitohondrija DNA, ali deo te 'štete' možete naslediti od majke, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Nature.

 

Što više tih mitohondrija DNA s mutacijama nasledite od majke, brže ćete ostariti i to će se odraziti na vašem licu- od bora, do sede kose.

 

Raspoloženje

 

Struktura dela mozga, poznatog kao kortikolimimski sistem, koji kontroliše emocionalnu regulaciju i igra ulogu u poremećajima raspoloženja, poput depresije, verovatnije će se preneti s majke na ćerke, pre nego s majke na sinove ili s očeva na decu bilo kojeg pola, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu The Journal of Neuroscience.

Pol naše dece


Vaši geni i geni vašeg partnera određuju pol vaše dece. Ali, rodni geni koje prenosite zapravo nasleđujete od vašeg oca.


Evo kako to funkcioniše: Muškarac koji ima mnogo braće verovatnije će imati sinove, dok muškarac koji ima više sestara će pre dobiti ćerku, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Evolutionary Biology.


Pamćenje

 

Već neko vreme je poznato da porodična istorija Alchajmerove bolesti značajno povećava rizik za razvoj bolesti. Međutim, nova studija, objavljena u Biological Psychiatry, otkrila je da genetski rizik prvenstveno dolazi od majke.


Plodnost

 

Na plodnost žene može uticati gen koji je nasledila od oca, pokazala je studija objavljena u časopisu Science.


U normalnoj jajnoj ćeliji deo ćelije zvan centriola eliminiše se kao deo procesa prirodnog razvoja. Međutim, ako se centriole ne eliminišu - često zbog genetske disfunkcije koju je preneo ženin otac - žena je sterilna, objasnili su istraživači.


Kosa

 

Moguće je da ste čuli da kada muškarac izgubi kosu to je povezano s genetikom s mamine strane. Međutim, istraživanje objavljeno u PLoS Genetics na preko 55.000 muškaraca dokazalo je da je to mit.

 

Istraživači su pronašli 287 nezavisnih genetskih signala koji su bili povezani s gubitkom i nasleđem preko muškaraca. 40 njih je pronađeno na X hromosomu, što znači da su nasleđeni s majčine strane, dok su ostali raštrkani po DNK i nasleđeni iz oba uzorka.

 

 

Inicijalizacija u toku...