icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

nije sve u novcu

Dadilja milionera podelila šokantnu ispovest: Oni su samo izgledali kao savršena porodica, a istina je bila potpuno drugačija!

Podeli:

  • 35
Šta je potrebno za vaspitanje srećne dece? Svakako, to nije novac, tvrdi dadilja iz Čikaga, Elena Minčeva.
foto: Profimedia
foto: Profimedia

Ta tridesetpetogodišnjakinja iz Rusije, koja je udata i nada se kako će uskoro imati svoju decu, provela je godinu dana radeći kao dadilja jednog od najbogatijih parova Amerike, a svoja iskustva poželela je da podeli u novoj knjizi "Dadilja milionera":

 

Vrišteći iz sveg glasa, Gospođa Majka me opominje jer "ne koristim svoj mozak" i kune se kako će mi dati otkaz.

 

- Više ne radiš za mene. To je moja kuća i ne mogu da te podnesem - s prezirom izgovara.

 

Njen muž, kojeg nazivam Gospodin, koji svedoči tom trenutku, joj uzvraća:

 

"Zapravo, to je moja kuća. I što kažeš na to da ona ostane, a ti odeš?"

 

Dadilja poznate pevačice otkrila SVE TAJNE: Sedam godina smo ona, njen suprug i ja bili u vezi
 

Svađa se pretvara u još jednu neugodnu dramu tokom mog rada za milionere i roditelje koji žive u luksuznoj vili u Čikagu. Kao i obično, koristili su me kao piona u svom mučnom odnosu.

 

Posao sam dobila 2014. uzbuđena zbog rada u onom što je izgledalo kao "savršena porodica", na čelu sa zgodnim i uspešnim preduzetnikom i njegovom prekrasnom suprugom, koja je nekada radila kao model.

 

Relativno nova u SAD, odakle sam stigla iz Moskve, tražila sam dobro plaćen posao čuvanja bebe sa smeštajem koji bi zadovoljio moju ljubav prema deci. Moja plata, od 150 dolara u gotovini na dan, plus soba i hrana za posao od 16 sati, odnosno između 6 uutro do 22 sata - omogućio mi je da štedim.

 

Najluđi lajv na BBC-ju ikada: Deca i dadilja utrčali u politički TV program! (VIDEO)
 

Nadala sam se da će to biti dugoročno zaposlenje. Čak i na moj prvi radni dan, zazvonila su mi zvona za uzbunu. Jedan od važnijih zadataka je bilo kuvanje, pa sam pripremila testeninu i umak za decu, Izabelu (8), Kameron (7) i 4-godišnjeg Džeka.

 

Majka je tada uletela je u ogromnu kuhinju.

 

- Zašto ga nisi nahranila? - pitala je, pokazujući na Kamerona koji nije ništa pojeo.

 

Nisam znala na šta misli. Ljutito je krenula prema stolu, uhvatila testeninu i stavila mu u usta.

 

- Moraš da ga hraniš, on neće sam da jede - besno je rekla.
 

Imao je sedam godina, ali se nije sam hranio. Pitala sam se šta je sledeće.

Kako su prolazile nedelje, bila sam tretirana više poput psa nego dadilje.

 

Kroz moj 16-satni radni dan sam neprestano bila na nogama. Ako nisam bila s decom, čistila sam, kuvala, kupovala, obavljala zadatke ili prala veš. Nisam imala pauzu i imala sam pravo samo na jednu slobodnu nedelju u dva sedmice.


No, ako sam mislila da je meni loše, samo je trebalo da pogledam decu.

 

Nastavak na sledećoj strani...

Inicijalizacija u toku...