icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

intervju

USKORO PROSLAVLJA 90. ROĐENDAN, A OVO JE TAJNA NJENE DUGOVEČNOSTI: Mira Banjac otkrila šta radi SVAKOG DANA!

Podeli:

Legendarna srpska i jugoslovenska glumica Mira Banjac na jesen puni 90 godina, ali i dalje radi punom parom.

foto: Dragana Udovičić
foto: Dragana Udovičić

Dok razgovaramo u idiličnoj, starinskoj bašti "Gostione" na Paliću, sa velikim žarom opisuje čak tri filmska i serijska projekta na kojima trenutno radi.


Pre godinu dana prepustila je ulogu predsednika saveta Festivala evropskog filma Palić dramskom piscu Dušanu Kovačeviću nakon što joj je istekao mandat, ali je svakodnevno prisutna na ovoj manifestaciji.

 

Jedan od pratećih programa palićkog festivala ove godine posvećen upravo njoj. Izložba "Lica Mire Banjac", autora Zorana Maksimovića, otvorena je u juče u Otvorenom univerzitetu u Subotici.


- Ova izložba za mene ima veliki značaj. To je izložba jako velikih formata, isključivo sa snimanja ili iz pozorišta - ništa privatno. Izložba je značajna zbog toga što mnogi mladi i novija publika nemaju pojma kroz šta sam sve prošla. A lica su upravo jedan takav pasoš - da ljudi sagledaju kontinuitet onoga što sam ja uradila - započinje svoju ispovest Mira.

 

Šta vama Palić lično znači i šta je to što ovaj festival ima, a drugi nemaju?

 

- Ima naziv - to je Festival evropskog filma. On je, ipak, jedan evropski festival. Ima sjajnu publiku. Jer znate, ne može ni svaka sredina da održi svoj festival. Mnogi su se i ugasili zbog toga.


Naravno, ovi koji nam daju pare uvek kažu da su festivali skupi. Ja mislim da festivali treba da budu još skuplji, jer su oni saznanje gde smo, koliko smo, u svetu i kod kuće. Za mene lično taj festival je jedan prozor u svet. Tu nađem reper gde sam ja u tom svetu.

 

Drugo, ja sam se veoma mnogo zalegla za taj festival. Bila sam u Savetu, i on je ostao nekako baš moj festival. Poznajem ljude, poznajem publiku, srodila sam se i sa gradom i sa festivalom. Naravno, ja od prošle godine nisam više predsednik Saveta. Zamenio me je Duško Kovačević, što je jako dobro. Ali oni me još uvek žele na festivalu, ja sam kao neka maskota. Pravo da vam kažem, ja sam u kasnim godinama i, dok mogu, uživam u tim lepim i velikim filmovima, u susretima sa tako velikim i značajnim ljudima. Vrlo sam srećna što smo ove godine imali dva tako značajna laureata kao što su Rajko Grlić i Kreka.

 

Mislim da je kvalitet festivala svake godine sve veći. On ne popušta, a vremena su takva da vi krenete da organizujete jedan festival i ne znate da li ćete ga do kraja uraditi. Uvek smo vezani za pare. Ali vidite, i pored svega toga, dogode se značajni filmovi. Iza toga stoji ljubav. Glumac, pored toga što je entuzijasta, strasno je vezan za svoj rad, pa i filmski čovek takođe. Tako da je i to neki moto koji nas pokreće, da opstanemo i da se ne ugasimo. Da se kultura ne ugasi, jer je na jednoj tankoj niti. Ali mi ne damo.

 

Da li planirate nove filmove i koji su vam izazovi trenutno u karijeri?

 

- Trenutno imam film koji će ići na festivalu u Herceg Novom. Radila sam ga u Crnoj Gori sa Marijom Perović, zove se "Grudi". Jedna vrlo relevantna tema, o najtežoj bolesti koju može da ima osoba. Kako se odnose prijatelji i porodica u odnosu na tu bolest, a kako sama ličnost.


To sam završila, a trenutno radim jednu seriju u Beogradu koja se zove "Kako preživeti Beograd". Sa radošću mogu da kažem da sam dobila i poziv da radim film u Sarajevu sa Pjerom Žalicom. Radujem se, jer nisam bila u Sarajevu još od pre rata, a tamo sam provela dobrih deset godina kao predsednik Saveta Festivala malih scena. Tamo su moji prijatelji. Tema je zanimljiva, porodična, vrlo slična Nušićevom "Pokojniku", ali nije komedija. Radi se o porodici koja čeka da umre majka da bi se podelili, i iz toga proizlaze naši odnosi i mentaliteti.


Kako izgleda jedan vaš dan? Da li idete i dalje na riblju pijacu?


- Da, kako da ne? Moj radni dan je kao i svake mame i domaćice. Veoma volim porodicu i domaćinstvo. Mi volimo da jedemo supe nedeljom, da jedemo kolače, i mi smo to ispoštovali. Taj put do pijace za mene je uvek interesantan. Tu sede moji Novosađani, stari koji me znaju i koji znaju sve što sam ja radila, penzioneri s kojima volim da popričam, a i oni vole sa mnom da popričaju. To je lepo. Moj je dan uglavnom u nekim domaćinskim poslovima, kojih se ja ne libim i volim da ih radim.

 

Nastavak na sledećoj strani...

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...