icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

glossy intervju

Goran Karan: Kad sam bio mlađi, voleo sam da “skuvam” neku lepu curu

Podeli:

Popularni dalmatinski vagabundo otkriva zašto je žena u muškoj košulji moćan prizor, koja je razlika između ponistre i manistre i zašto se nikad ne bi preselio iz Splita

foto: Promo
foto: Promo

Splitski kantautor Goran Karan u intervjuu za Glossy priča i o svojoj novoj pesmi, predstojećem albumu i sumira utiske o protekloj godini.

 

Ova godina vam je počela po svemu sudeći veselo – novom pesmom „Moja košulja“ za koju ste snimili i spot. Šta nam možete reći o novom projektu?

- „Moja košulja“ je pesma koja je nastala inspirisana slikom žene koja oblači mušku košulju. To je istovremeno vrlo moćan i vrlo prisan prizor. Dame biraju...

Oblačenje košulje izabranika svoga srca prvenstveno je čin slobodne volje, zato ima snagu i lepotu. Naravno, to je i teritorijalna izjava, a i potvrda svega što se do tada dogodilo u vezi, i kao vere u budućnost. Dakle, jučerašnja ljubav se prelila u današnji dan. Stihove i muziku za „Moju košulju“ sam napisao ja, Nikša Bratoš je sjajno uradio aranžman i produkciju, a Zlatan Došlić odsvirao harmoniku i klavir.

 

 

Da li je ovo uvertira za novi album?

- Da! „Moja košulja“ je pesma koja je najava novog albuma koji se zove „Glas juga“. Na njemu se nalazi dvanaest pesama i zaista sam zadovoljan celim projektom: od omota koji je izradio sjajni Igor Kelčec, preko pesama koje su autorske i koautorske uz saradnju sa Nenadom Ninčevićem, Rajkom Dujmićem i Ivicom Brnasom, do oblika zvuka za koji su zaslužni izvanredni Nikša Bratoš i Nenad Šiškov.

 

Kada sumirate prethodnu godinu, da li biste nešto promenili?

- Bila je to sjajna godina, privatno i poslovno. Neno Ninčević i ja smo nakon devet godina rada, uspeli premijerno da postavimo mjuzikl „Naša bila štorija“ i da objavimo istoimeni album. Premijera „Štorije“ bila je u Splitu, u velikoj dvorani Gripe, i upravo je ona verovatno moja najdraža muzička koncertna uspomena u 2017. U mjuziklu koji je romantična priča iz sedamdesetih godina prošlog veka, pevaju sve sama splitska deca - Severina, Giuliano, Danijela Martinović, Tedi Spalato, Stefan Kokoškov, Mirella Meić i Zorica Bučić. Svi su dali svoje velike talente i harizme, ali i ono što se ne može kupiti - srce i ljubav, tako da se publika zajedno sa nama plakala i smejala se. Uz sve greške, ne bih intervenisao svoju istoriju, bar ne za prošlu godinu...

 

foto: Promo

Kada bi trebalo da nas vodite na “put oko sveta sa Goranom Karanom“, gde biste nas odveli?

- Na nekoliko mesta: od domaćih manje poznatih bisera Splita i Dalmacije, preko egzotike i gostoljubivosti Indije, na primer u Vrindavan, do divljih lepota Australije. Svidelo bi vam se, verujte. Rado i često putujem, volim da upoznajem prirodu i kulture.

 

Proputovali ste skoro čitav svet, da li ste nekada razmišljali da se iz Splita preselite u neku veću metropolu?

- Možda je ta opcija nekad i imala smisla, bar u pogledu poslovnih mogućnosti. Na neki način mi to sve zajedno nije bilo toliko privlačno ni kada sam tražio svoje mesto na sceni, a danas mi je ta misao čak i odbojnija. Međutim, vaše pitanje krije i savršen odgovor: rekli ste - veću metropolu. Da, Split zaista jeste metropola, muzička metropola u kojoj svaka ulica ima svoju pevačku legendu, tako da bi ta “veća” metropola bila samo mesto napornije za jedan lep život sa prirodom i ljudima. Split je provincija po broju stanovnika, ali su sva ostala merila svetska. Dakle - hvala, ali ne, hvala. (smeh)

 

 

Koji dalmatinski specijalitet volite najviše da kuvate preko zime?

- Nisam ti ja baš osoba za kulinarske veštine. Kako sam vegetarijanac, prehrambeno mi više prija proleće i leto. Doduše, kad sam bio mlađi, omiljeni specijalitet bio mi je “skuvati” neku lepu curu, što je tada bio izraz za ljubovanje. A i praktično je zimi (smeh).

 

Da li je istina da igrate picigin već tradicionalno svakog 1. januara?

- Na Badnjak, Božić, Staru i Novu godinu, obavezno, ako sam u Splitu. Picigin je igra, a ja volim da se igram.

 

Otac ste četvorice sinova. Da li ste strogi?

- Ne mislim da sam strog. A i nema načina da sprovodim strogost kada sam u velikom broju malih odlazaka i dolazaka. To onemogućuje obavezni raspored, pa ne bi išlo.

 

Koji je po vama najdragoceniji savet koji su dobili od vas?

- Ima Boga. Drži to na srcu i budi svoj, jer nema drugog načina da budeš srećan. Sva su ostala mesta već zauzeta.

 

Da li mislite da je u današnje vreme teško izvesti decu na pravi put?

- Da se ne zavaravamo, u svako je vreme to zapravo - nemoguće. Deci možete samo pokazati ono što vi mislite i kako živite svoj „pravi“ put. A onda njima prepustiti da se nađu na svom. Mislim da vrlo malo dece uči iz grešaka svojih roditelja. Zapravo, rastemo zajedno - deca u svakom pogledu, a odrasli emocionalno i duhovno.

 

foto: Promo

Koliko se razlikuje odrastanje današnje dece sa odrastanjem vaše generacije?

- Svaka generacija ima svoje vreme i iskustva. Ne bih sudio ni upoređivao, čim promislim na to, čujem glas svoje majke. Sve ima razlog, ako ga i ne vidim u tom trenutku.

 

Poznato je da vi Dalmatinci imate neke drugačije reči koje su za nas ponekada strane. Da li biste nam otkrili neke koje se najčešće koriste a za koje ste sigurni da ne znamo prevod?

- Evo nekoliko kraćih uputstava za Dalmaciju: ponistra je prozor, manistra testenina, šentada klupa, skaline stepenice, škure prozorske roletne, šinjorina gospođica, devojka, đardin je park, vrt, a šesna je zgodna. I da napomenem vrlo važno: euro je 117 dinara.

 

Koje vas uspomene vežu za naš grad?

- Za Beograd me vežu većinom koncertne uspomene i to odlične. Nadam se da ćemo uskoro Vagabundo band i ja do vas, sa „Našom bilom štorijom“ ili solo.

 

 

Inicijalizacija u toku...