icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Intervju

Halid Bešlić progovorio o TEŠKOJ SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI i borbi za ŽIVOT: Svakog dana prolazim PORED TOG MESTA i pitam se da li je nešto moglo da se promeni...

Podeli:

Halid Bešlić je pre skoro deset godina za dlaku u saobraćajnoj nesreći izbegao smrt kaže da je tada izgubio oko, ali je "dobio pluća".

foto: Marina Lopičić
foto: Marina Lopičić


U intervjuu, sarajevski pevač priča o detinjstvu, druženju s kolegama, a na početku razgovora nam je otkrio kako izgleda jedan njegov dan.

 

- Probudim se, popijem kafu i onda polako odem do svoje pupme i motela. Obavezno pročitam dnevnu štampu i onda vreme provodim sa svojom porodicom. Sad iščekujem beogradski koncert kojem se radujem. Iskeno da vam kažem, nema potrebe za dodatnom vežbom jer to je moj teren. Repertoar je spreman, ja sam i više nego uzbuđen i jedva čekam susret s publikom - rekao je Bešlić koji spreman za solistički koncert koji će 8. maja održati u Sava centru..

 

Da se vratimo na vaše detinjstvo. Po čemu danas pamtite taj period?

 

- Uh to je bilo pre 60 godina. Drugo je to vreme bilo. Siromašnije nego danas, ali srećnije se živelo. Zadovoljni smo bili sitnicama. Sećam se da me je jedna čokolada obradovala. Tada nije bilo da je neko bogat ili siromašan, svi smo bili jednaki.

 

Kada ste bili najsrećniji?

 

- Imao sam dosta lepih trenutaka u životu. Moja ljubav iz detinjstva je muzika i u njoj sam uspeo. Najsrećniji sam bio kad sam se oženio, dobio sina i sad unuke. Nesrećan sam bio samo za vreme rata. Pet godina života mi je skratilo to vreme.


Ipak, saobraćajna nesreća iz koje ste ostali hendikepirani vam je na neki način promenila život.

 

- Svaki dan prolazim pored mesta gde sam doživeo nesreću. Stalno pomislim da li je tada nešto moglo da se promeni. Imam posledice što ne vidim na oko, ali ostalo sam sanirao. Vreme brzo prolazi, stižu me godine, refleksi zatuplju. Voleo bih da se to nije desilo, a možda je to i dobro jer otada sam prestao da pušim i to je vrlo bitno za moju karijeru. Kad su me odvezli u bolnicu i stavili me u veštačku komu, dobio sam vodu u plućima. Imao sam loš imunitet. Nastala je borba za moj život. Izgubio sam jedno oko, ali sam dobio pluća kad su mi izbacili svu tu vodu.

 

Pređimo na vedrije teme. Sa kojim kolegama se često provodite?


- Sa Harisom Džinovićem sam bio na raznim sedeljkama. Njega treba samo navući da zapeva. Težak je da počne, zato sam ja tu. Volim da sedim sa Šabanom Šaulićem on mnogo lepo maestralno i magično peva. Zatim sa Marinkom Rokvićem, Miroslavom Ilićem sa Zoranom Kalezićem. To su ljudi sa kojima sam najbliži. Takođe, Čola i naravno i Željko Joksimović.

 

Hit "Ja bez tebe ne mogu da živim" je obeležio prvu sezonu "Ubice mog oca", dok pesma koju izvodi Šaban Šaulić, nije imala takav odjek u nastavku snimanja ove serije.

 

- Ne mogu da kažem da je moja bolja pesma, ali ispade da je za narod bolja. Postoje pesme koje narod prihvati ili ne. Ni ja tu pesmu nisam hteo da snimim, ali eto, postala je megahit.

 

Da li ste pozvali Vuka Kostića i glumce na koncert.

 

- Nismo se čuli, ali svi su pozvani. Voleo bih da svi dođu u Sava centar.


 

Inicijalizacija u toku...