icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Glossy intervju

“SVE EMOTIVNE OŽILJKE SAM PRETVORIO U RIME I STIHOVE”: Božo Vrećo iskreno o životnim nedaćama i ljubavnim patnjama

Podeli:

U susret beogradskom koncertu poznati pevač sevdalinki Božo Vrećo u intervjuu za Glossy govori kako muzika koja se stvara i oseća srcem uvek dođe do onih koji treba i znaju da je čuju, tvrdi da je vrlo koncizan, posvećen, samouveren, istrajan i hrabar u svojim zamislima, te otkriva šta mu je to upotpunilo život.

foto: Željka Dimić
foto: Željka Dimić

Božo emotivno priznaje kako je sve svoje ožiljke pretvorio u rime i stihove, da drugima pomognu da prebrode ljubavne boli i životne nedaće i da im da svetlost na svaki mogući način da uplove u život, ističe kako svu svoju zahvalnost duguje Bogu na veri u njega, i da je ostao dosledan sebi.

 

Sevdah je vaš univerzum i vaše blago. Šta vas posebno oduševljava i uspunjava u njemu?

 

Dualnost, bezrodnost iliti sverodnost koju taj žanr poseduje i svakako ta tragična emotivna nota, patos dvoje zaljubljenih koji nisu zajedno, a vole se, melanholična obojenost i čežnja. Svakako da me privukla najpre težina ispevavanja i sva ta melizmatičnost kojom se tkaju uplivi sefarda i njihovih svadbenih pesama, poziv na molitvu kod muslimana u vidu ezana i bizantijsko pojanje pravoslavaca.Ta sinergija zvukova, glasa i intimnosti me je potpuno fascinirala.

 

Da li mislite da je danas kod nas pomalo u senci zbog nekih novijih muzičkih pravaca?

 

Ne, naprotiv samo je stvar toga da imate dve glavne podele ljudi: one koji slušaju muziku koja vredi i one koji slušaju glupost, tračariju i nešto što uopšte se ne može nazvati muzikom. Sevdah postaje i već jeste deo world music scene i na toj platformi svi moji koncerti širom sveta su rasprodati što govori da muzika koja se stvara i oseća srcem uvek dođe do onih koji je trebaju i znaju čuti.

 

Jednom prilikom ste izjavili da muzika ne poznaje ni polove ni rase. Koja je to večna sila koja drži muziku i sve spaja?

 

Muzika je naš univerzalni jezik, ona nas opisuje, ujedinjuje, teši, razotkriva i hrabri. Život ne bi postojao bez muzike, bar ja tako mislim, oduvek je zvuk glas i ton bio nešto što povezuje ljude i naznačuje izvesnu emociju i razmišljanje. Divno je što čak i oni koji ne poznaju bosanski jezik savršeno razumeju emociju i energiju i ljubav koju im tokom koncerata napolju prenosim i darujem. Uvek kažu da je ona za njih lek, meditacija, a moj glas izvesna mantra sa kojom započinju dan.

 

Pored muzike, velika ljubav vam je slikarstvo, Koliki je uticaj imala vaša majka na to s obzirom da je ona slikarka?

 

U našem domu se oduvek slikalo, majčica je bila više okrenuta akvarelu dok je kod mene to bio širok dijapazon od apstrakcije, kubizma, ikonopisa i grafike. Sve slobodno vreme posvećujem slikanju i to je moja meditacija, razmišljam sledeće godine i o izložbi jer već je sve spremno, a da ne kažem da toliko puno ljudi želi imati moju sliku u domu.

 

foto: Željka Dimić

Odrasli ste sa mnogo emocionalnih ožiljaka i neprihvatanja u provincijskoj sredini. Kako ste se i na koji način borili protiv svih bura i oluja?

 

Imao sam svoj mikrosvet i jednom nogom sam zapravo još uvek u njemu, sve što namaštate to se negde uz trud rad i istrajnost, posvećenost i talenat i ostvari. Sve svoje emotovne ožiljke sam pretvorio u rime i stihove, da drugima pomognu da prebrode ljubavne boli i životne nedaće i da im svetlost na svaki mogući način uplovi u život.

 

Da li je bilo trenutaka kada ste hteli da odustanete?

 

Nikada, vrlo sam koncizan, posvećen, samouveren, istrajan i hrabar u svojim zamislima, svi moji projekti i ciljevi su ispred mene i dok ih ne ostvarim kao veliki radoholik tome i stremim i konstantno radim na tome. Tu nema prostora za distrakciju i sumnje, sve je kristalno jasno, moja karijera je uvek na prvom mestu i sve je upravo njoj podređeno.

 

Sa koliko iskušenja ste se susretali na putu ka uspehu?

 

Sa puno njih, razočaranja u prijateljstvo, potporu, ljubav, mogućnosti, na putu ka svom cilju imate stotine prepreka, ali nikada nisam dopustio da niti jedna me slomi i spreči u mojoj nameri. Postajao sam i mudriji i promućurniji tokom godina sve dok sva ta iskušenja nisam shvatio kao lekciju, koja mi je u svakom slučaju puno pomogla da postanem ličnost koja sam danas.

 

Ko vam je najveća podrška u životu?

 

Moja voljena majčica je moja najveća Muza, sestra, prijatelji i takođe moram svu svoju zahvalnost iskazati Bogu na veri u mene, ostao sam dosledan sebi i njemu pokoran, tako da na ostvarenje svih mojih snova i zamisli, ideja u mnogome je uticao upravo Svevišnji i njegova snaga i ljubav je oduvek bila sveprisutna u mom životu.

 

Magistar ste arheologije. Da li ste razmišljali nekada da radite u svojoj struci?

 

Nikada nisam ni prestao da radim, već sledeće godine idem na Krit da radim na novoj iskopini sa grupom arheologa iz Italije, Holandije i Grčke i već se svemu tome jako radujem. Sevdah i arheologija su za mene dve neodvojive ljubavi i kao takve potpuno su ispunile i upotpunile moj život, inspirisale me za sva moja dalja istraživanja i pisanja i dakako proširila vidike u skoro svim oblastima nauke i umetnosti.

 

Još jedan od mnogih talenata vam je dizajniranje i kreiranje garderobe. Koliko vas ovaj posao smiruje i da li ste razmišljali da napravite svoj modni brend?

 

Već radim na tome i siguran sam da će kolekcija biti jako dobro prihvaćena, Sve će biti u nebojama, dakle crno i belo, sivo i sa dozom minimalizma, tradicije i avangarde. Pomalo sufistički miscan i spiritualan pristup imam ka krojevima i dakako želim uvek naglasiti suptilnost žene i njenu tananu građu i sofisticiranost.

 

foto: Željka Dimić

Koja vaša tetovaža vas najbolje opisuje?

 

Sve je jedno, sve su talismani i amajlije, koje me štite od zlih stvari i zlih ljudi.

 

Proslavili ste svoj 36. rođendan. Šta je to što ste sebi poželeli, a do sada još niste ostvarili?

 

Samo dug život ispunjen zdravljem i radošću, da što duže pevam i drugima činim život lepšim. Sve što je suđeno, doći će i ostvari će se i na tome sam zahvalan.

 

Kako pamtite studentski život u Beogradu?

 

S puno ljubavi, prijateljstava, upijanju lepota beogradskih ulica i umetnosti, arhitekture i istorije koja čini taj grad magičnim i gradom koji me puno voli i koji svim svojim bićem obožavam.

 

Nedavno ste izjavili da na vas ne utiču ljudi sa zlom energijom i glupošću. Kako se borite protiv toga?

 

Uopšte se ne borim, nadvisio sam svu glupost i zlu energiju, nadrastete je, jer imate prioritete i važnije stvari kojima se treba posvetiti i dati celog sebe. Živim za svoju umetnost i zbog nje sam stvoren i na ovom svetu, to se jasno očituje kroz svaki moj gest, udisaj, stih i korak. Moja pesma je ceo moj univerzum.

 

Koji bi bio vaš recept za miran i harmoničan život?

 

Slediti sebe, ne odustati od svojih snova i ciljeva, biti hrabar istrajan i dosledan, ugoditi najpre sebi, slušati više svoje šesto čulo i reagovati po osećaju a ne po društvenim normama i kodeksima kako nešto treba da bude i kada. Biti slobodan, voleti i živeti svoj život po svojoj viziji i zamisli a ne kako vam drugi tempiraju i određuju. Voleti uvek najjače, radovati se svim srcem i biti zahvalan na svemu lepom što život nosi kroz vaš život.

 

Vaš koncert je zakazan za 14. decembar u Sava centru. Šta spremate beogradskoj publici?

 

Ljubav u svakom smislu te reči, nežnost, najdublje emocije i božanstvenu energiju koja će opet iznova ispuniti Sava Centar i kada se to desi , koncert postaje katarza onog najvrednijeg što sija u nama- sinergija duše moje sa publikom i taj trenutak je neprocenjiv. Uvek imam iznenađenja i uvek će biti nešto posve drugačije, uvek nadmašim i samog sebe i valjda tako i treba. To moja publika i očekuje od mene.

 

 

Inicijalizacija u toku...