icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

glossy intervju

„TAKVA VRSTA BESMISLA MI VREĐA INTELIGENCIJU“: Davor Jovanović iskreno progovorio o RIJALITI PROGRAMIMA i priznao zašto NIKADA ne bi bio deo takvog formata

Podeli:

Popularni mladi kantautor Davor Jovanović, u intervjuu za Glossy otvoreno priča o svojoj porodici, karijeri , novim projektima, ali i restrikciji koje je morao da se pridržava tokom ovog leta

foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna Arhiva

Svoj muzički program ste osmislili na vrlo zanimljiv i originalan način. Pesme ste podelili u tri grupe: pesme vaše mame, pesme vašeg tate i pesme vaše sestre. Da li možete da nam pojasnite o čemu je reč?

 

Upravo tako – Pesme moje sestre, kojima počinjem svoj muzički koncertni program, su pesme na kojima je ona odrastala, pod mojim uticajem naravno, a sve je počelo jednim CD-om koji sam joj poklonio, a nosio je naziv „The Ultimate Soul colection“. Bilo je tu svega..i Soul-a i Funk-a i Jazz-a pa i roka, a poenta je zapravo bila u tome da je to bila kolekcija „soulful“ pesma. Pesama koje su otpevane sa dušom i zato su ostale „epic“. U tom segmentu mog repertoara su pesme poput „Fly me to the moon“, „Just the two of us“, kao i opštenarodno poznata slovenačka izvorna pesma „Izdislav“ („Is this love“). Pesme moje mame su, razume se, zabavne pesme, šlageri i veliki hitovi biše „Yuge“ jer je ona veliki jugonostalgičar, zbog čega i nosim, najčešće hrvatsko ime Davor, između ostalog. A pesme mog tate su narodne pesme. On je oduvek bio čovek iz naroda baš kao i ja, i u svojoj muzičkoj karijeri je uveseljavao ljude pesmom, tako da i ja danas prenosim taj duh starih narodnih pesma u novijem ruhu, što se može čuti i u mojim autorskim pesmama. Koncertni program je vrlo interesantan i na mojim nastupima je akcenat na interakciji sa publikom koja postaje takođe deo performansa.

 

Prošle godine ste napravili izložbu svojih fotografija pod nazivom "Smeće", koja je bila humanitarnog karaktera. Kako ste došli na ovu ideju i šta vas to posebno inspiriše u ovoj profesiji? Zbog čega ste je nazvali "Smeće"?

 

Ja na moju fotografiju gledam kao hobi i to je još jedan od načina da se umetnički izrazim. Kako se prikupilo dosta fotografija, rodila se ideja za izložbom, gde sam ispod svake fotografije ručno pisao priče „koje nikome do sada nisam ispričao“ i na taj način priužio priliku publici da me još bolje upozna. I da, izložba jeste bila humanitarnog karaktera, te sam prikupljeni novac prosledio za stipendiranje dve mlade pretalentovane umetnice. Smatram da je najpametnije investirati u mlade koji će podići kvalitet naše umetničke scene i time što je neko njih stipendirao, podiže im se svest o tome koliko je važno misliti na druge, pružati podršku onda kad je teško i neminovno je da će od njih postati bolji ljudi. A smeće je „Smeće“, zato što je smeće. Ni meni nije bio jasan koncept u početku, ni šta ću ja s tim fotografijama ni zašto ja to radim, jednostavno, samo sam sledio svoj instikt i sve je na kraju postalo jedna divna plemenita stvar. Plan je da se u budućnosti realizuje još jedna izložba, ovoga puta pod nazivom „Svetsko smeće“, jer su fotke nastajale mahom u inostranstvu i da se sve to pretoči u jednu lepu slikovnicu, neću reći knjigu jer ljudi danas mnoga smeća nazivaju knjigama, pa da i taj novac prosledim u stipendiranje mlade talentovane dece.

 

Izjavili ste da žene "otkidaju" na vašu “Romansu“. Da li je to stvarno tako i u čemu smatrate da ste neodoljivi?

 

To pomalo zvuči pretenciozno, a ja sam pre svega skroman dečko, te ću samo reći da mi je „Romansa“ otškinula neka vrata u životu i dovela me do nekih divnih ljudi koji dele sa mnom istu strast prema raskošnim baladama iza kojih stoje jake emocije. Suština je u tome da se slični pronalaze, a autorski rad kao takav, smatram da je najbolji put da se dođe do svoje publike istog senzibliteta kao i autor. U tome je istina i suština.

 

foto: Privatna Arhiva

U čemu pronalazite inspiraciju za pisanje stihova?

 

Umetnost, kao takva, je nepredvidiva. Ne možeš je vezati za sebe, osim ako ne radiš svaki dan. Mada i tu treba biti oprezan jer se može od previše rada pretvoriti u rutinu i obezvrediti plod nadahnuća i inspiracije. Znam, jer neki se time bave profesionalno, što bi Ameri rekli „they do it for the living“, i tako dolazimo do toga da su zbog svog rada postali obične zanatlije koje znaju da ti „skroje odelo po meri“, a time što jure kvantitet, gube kvalitet. Treba imati meru u svemu, kažem. Zato što i ja sebe puštam da lutam i u mislima i u realnom vremenu, pa tako nalazim inspiraciju svugde..u naslovima intervjua, u Fb. statusima u očima žene na fotografiji iz mladosti... Tako uživam u kreaciji dela, koje je ponekad i egzotično i erotično, a ume da bude i patetično i bolno. I uvek ostavim stvari da odleže, da sazreju, da ih ponovo pročitam i proživim i budem siguran da mogu da stanem iza svega što kažem. Ne trudim se da moji stihovi budu perfektno izbrušeni, već da zajedno sa muzikom čine dobar sklad, da zajedno ispričaju priču i dočaraju emociju.

 

Za vas je ovo leto bilo radno. Kako ste se proveli tokom letnjih meseci?

 

Leto je bilo i radno i paradno. Ja sam jedan od onih koji uživaju dok rade. „Posao“ mi je takav da to zahteva. Nema dobre svike bez uživanja. Tako da sam ja ovog leta, kao i prethodnih, bio vrlo vredan, a u vreme odmora sam se malo edukovao slušajući stručne knjige. Sve u svemu, leto i nije bilo nešto, jer sam bio na nekoj restrikciji, pa sam se svesno odrekao svih šećera i nisam uživao baš u svim plodovima leta, al opet sve je proslo dobro jer leti ima najviše povrća.

 

foto: Privatna Arhiva

Prošlo je punih devet godina od kako ste pobedili u takmičenju "Prvi glas Srbije". Sa ove distance, kako gledate sada na taj period? Da li vam se nešto bitno promenilo od tada u životu?

 

Iskreno, bilo je to jedno nezaboravno životno iskustvo. I kao što „sve što brzo dođe, sve i brzo prođe“, što bi rek'o Toma. Imao sam priliku da upoznam svoj posao i sa one druge strane kamere, kako se proizvodi muzički sadržaj i kako se javno sprovodi prevara svetskih razmera pred očima cele Srbije i regiona i preživim svu tu surovu manipulaciju od strane produkcije koja je tada zarađivala milione, a meni prećutala ugovorenu nagradu, zbog čega smo sada na sudu. Gledano sada sa ove distance, kada sam bio apsolvent, vrlo strastveno sam ušao u to, videći za sebe „slavu preko noći“ kao cilj i nisam želeo da verujem u mogućnost da mogu da me prevare. Svakako, sada kada sam zreliji, shvatam da je muzička karijera autora poput mene jedan „Muzički maraton“ koji ću trčati za života dok god budem pevao i usput sretao sve više i više ljudi na mojim koncertima, a cilj je u tome da posle mene ostanu neke lepe pesme i sećanje na jednog plemenitog čoveka.


Krajem avgusta napunili ste 31 godinu. Šta ste poželeli ovog puta i da li vam se to ostvarilo?

 

Pa ako vam odgovorim na pitanje, neće se ostvariti, zar ne? Svakako, nije se još ostvarilo, jer ne zavisi samo od mene. Mora to i isto još neko da poželi, pa će onda sila privlačenja učiniti svoje.

 

Da li biste ušli u neki od aktuelnih rijalitija?

 

Ne podržavam rijaliti kao medijski sadržaj. Mislim da je štetan za društvo na globalnom nivou, gde zarad kratkotrajne zabave, populacija se još više zaglupljuje i dok jede proizvode od šećera i gleda to lakše se njom manipuliše. Ne promovišu se prave životne vrednosti, ne promoviše se zapravo ništa dobro što bi moglo i trebalo u tolikom medijskom prostoru da se pruži. Takava vrsta besmisla mi vređa inteligenciju.

 

Kao pripadnik mlađe generacije, koje društvene medije koristite najčešće?

 

Najčešće koristim „Instagram“ kao vid direktne komunikacije, a pored toga „Linked In“ i još neke platforme u muzičkoj industriji. Sledeći medij kome se spremam je „YouTube“ zbog svoje dostupnosti i mogućnosti koju pruža za monteziciju saržaja, pa tako planiram da radim na snimanju kavera svih pesama koje pevam, samo na neki malo drugačiji način. Još uvek tražim idealan pristup za mene. Voleo bih da bude interaktivna, živa stvar, tako da još smišljam koncept, shodno svojim mogućnostima naravno.

 

Koji je Davorov glavni trik za udvaranje pripadnicama lepšeg pola?

 

Udvaranje je kod mene neposredna stvar. Nikada nisam to stavljao u prvi plan i radio ciljano, već sam uvek imao otvoreni pristup, govorio i radio stvari koje su u mom domenu, pa sam na taj način pridobijao simpatije lepšeg pola jer sam bio smiren i pun samopouzdanja, a ljudi su obično u tim situacijama nervozni. Često su mi govorile da im prija ta moja smirenost. S tom energijom se valjda rodiš.


Šta publici spremate u narednom periodu?

 

U pretprodukciji je drugi album. Polako ali sigurno se „poliraju“ pesme koje su obeležile jedan period mog života, a ono što mogu da kažem je da će album biti u izdanju PGP RTS-a. Biće to saradnja na obostrano zadovoljstvo i drago mi je da su prepoznali kvalitet mog rada i što ću biti deo plejade pevača koji su zaista snimili nešto značajnije za diskografiju našeg podneblja.

 

 

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...