icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Radmila Živković: Roditelj mora da bude autoritet

Podeli:

Legendarna glumica Radmila Živković objašnjava kako je sa puno nežnosti, ali i čvrstine vaspitala ćerku i koleginicu Bojanu Bambić i ističe da ljubav nikada nije doživljavala kao nesamostalnost
Foto: Vladimir Šporčić
Foto: Vladimir Šporčić

Stasavajući u Kruševcu pored crkve Lazarice, čuvena umetnica Radmila Živković (58) otisnula se u Beograd sa snovima da upiše glumačku akademiju, a raskošni talenat doneo joj je upečatljive uloge u filmovima Naivko, Sok od šljiva, Uvek spremne žene, Variola Vera, Sabirni centar, O pokojniku sve najlepše, Zona Zamfirova kao i uloge u hit serijama Sivi dom, Srećni ljudi, Stižu dolari, Ulica lipa. Ipak, ovu prvakinju drame Narodnog pozorišta koju publika najradije pamti po ulozi Živke Popović u kultnoj predstavi Gospođa ministarka, lovorike slave nikada nisu zanimale. Od svih prestižnih priznanja koja je dobila uvek joj je bila važnija ćerka Bojana (30) iz braka sa snimateljem Predragom Bambićem (53) i njen sadašnji životni saputnik Dragan Mihajlović. Nakon nedavne premijere predstave Bunar u UK Vuk Karadžić, glumica u intervjuu za Story govori o odnosu sa svojom naslednicom i šta za nju znači roditeljstvo, ali i o tome kako se trudi da sačuva svoju porodicu.

Story: U predstavi Bunar igrate majku koja u porodici ima glavnu reč. Jeste li vi sebe doživljavali kao autoritet?

- Ako čovek poznaje sebe, kroz život se vodi ispravno i razvija se kao ljudsko biće, u tom smislu ne može da bude primitivno popustljiv. Kad neko rodi dete, on ima obavezu da ga izvede na put. Jer kada bebu uzmete u naručje, ona ne zna ništa i to je čist svemir. Čovek se zapita kako će ona nekada uopšte da izgovori reč ili uzme nešto u ruku. Odgajanje deteta je ogromna privilegija i obaveza jer od toga trenutka mi više nismo sami. Ne možeš da se ponašaš kao da te je baš briga, moraš da imaš obavezu da nešto ostaviš tom detetu u nasleđe, a pri tom ne mislim na materijalno nego na ljudskost. Ti detetu otvaraš put pošto od tebe prvo uči i to što nauči mu je za vijek vijekova. I naravno, postoji jedna vrsta strogosti, čvrstog vođenja i samog sebe i tog bića za koji ste odgovorni vi i niko drugi. Jer, vi ste ga doneli na svet i nemate pravo ni od koga drugog da tražite da ga učini boljim nego što vi to možete. I priče da je društvo krivo zato što su nam deca ovakva ili onakva, nisu istina. Krivi smo prvo mi sami jer ako detetu ne daš čvrstu osnovu da ono ume da vodi sebe, onda si promašio. Roditelji moraju da budu autoriteti jer ako nisi autoritet jednom malom biću koje bi jednog dana trebalo da se ponaša i živi pristojno, onda se ni ti nisi imao rašta roditi.

Story: Vaša ćerka Bojana i majka Miroslava bile su na premijeri predstave. Koliko vam znači njihovo prisustvo u tim trenucima?

- Normalno da znači jer moja majka i pokojni otac su najzaslužniji što postojim. Izuzetno je važno poštovati roditelje. Ako su te naučili da budeš čovek, ne smeš da ih ostaviš nikada. Nije to patološka vezanost kao što neki kažu, pošto je to onda đavolsko ismevanje ljubavi koja postoji. Ja sam samostalna, ali moja majka je tu. Moja ćerka je samostalna, ali ja sam za nju uvek tu. Ako se ljubav shvata kao nesamostalnost, to je takođe đavolska stvar. To je tumačenje slabića i nikogovića koji nemaju ljubavi ni za sebe ni za druge. Naravno da nas takav svet okružuje, ali ja se trudim da o njemu ne razmišljam, odlično ga prepoznajem i neću da on utiče na moj život.

Story: Kako se vi trudite da sačuvate svoju porodicu u ovim vremenima?

- Recept je da si misleći čovek, da si obrazovan, a to važi i za starije i za mlađe. Grozno je kada su mlađi koji žele i moraju da vuku napred, gori od starijih. Kad imaju samo svoj interes, a planeta ne postoji na nivou interesa. To ne vodi nikuda. A to su izmislili hohštapleri koji uzimaju lovu od celog sveta. Bitange kroz život vodi interes, a oboženu ljudsku vrstu ljubav prema bližnjem, a ne samo prema deci i roditeljima. Svaki čovek na planeti je meni rod jer delimo isti trenutak u životu. Mi smo danas svi jedinstveno ljudsko biće. Kad se tako živi, kad se tako misli i kad imaš ljubavi u sebi za sebe i sve druge koji te okružuju i postoje, to je ispravno. Stid me je od ljudi koji sebi uzimaju za pravo da svitanje i suton dana stavljaju u svoje ruke. To je sramotno i odvratno.

Story: Vaša ćerka Bojana polako i strpljivo gradi svoju karijeru glumice i gotovo nikada se ne pojavljuje na javnim dešavanjima. Jeste li srećni zbog puta koji je izabrala?

- Ja sam srećna, ne zato što joj je to nametnuto sa moje strane, već zato što je to njeno viđenje i njena nepotreba da se na taj nedostojni način eksponira. Svako se bori za svoje mesto u životu… Razumem modne revije i ljude koji se bave takvim poslom, ali potreba ostalog sveta da bude viđen i da zbog toga misli da nešto znači u ovom društvu strašna je. Bolje je da sediš kod kuće i čitaš knjigu ili gledaš u plafon i razmišljaš o onome što te okružuje jer je to vrednije provedeno vreme nego biti na fešn, mešn, trešn varijantama. Mogu da me mrze zbog ovoga koliko god hoće, ali taj jezik je izmišljen i uvode nam ga oni koji proizvode te nazovi događaje. Presrećna sam što i Bojana misli isto. Možda je u pitanju genetika, a moguće da je stvar vaspitanja to da nije značajno šta nosiš na sebi, već u sebi.

Story: Sa njom igrate u predstavi Svinjski otac u Zvezdara teatru. Da li ćete uskoro glumiti u nekom novom zajedničkom projektu?

- Ne znam jer to ne zavisi ni od mene ni od nje. Da smo obe drugačije osobe možda bismo pronašle načina da se umuvamo u ovaj svet na taj način, kako to drugi rade... Nije život tih nekih pedesetak ljudi koji se bave pozorištem ili filmom. Nije to ceo život, nismo rođeni zbog toga. Ali, bilo bi lepo kada bi ljudi za njihovo dobro shvatili da je loše ostavljati smrdljiv trag za sobom. Bolje je ne ostavljati nikakav trag i biti svoj, nego da se ljudi iza vas sklanjaju. Kad napravite prostor da se oni koji su ispred vas naklone da prođete i dočekaju vas radosno, to je smisao.

Story: Zbog čega je vama bilo važno da igrate u predstavi Bunar?

- Moj lični motiv je uloga, reditelj Egon Savin i čitava ekipa. Znate, glumca može da pogodi dobra uloga koliko i grom, a naročito glumicu. Tako da je to sjajna uloga koju, hvala Bogu, eto ja branim i nisam primila gol! (Smeh)

Story: Igrate majku koja se meša u život svog sina zbog čega dolazi i do raskola u porodici. Jesu li vam karakterne transformacije teške ili vam one predstavljaju izazov?

- Naravno da nisu lake, pošto je to veoma težak posao i proces. Međutim, jednostrano je reći teške majke, a laki sinovi jer je pitanje koliko sinovi upropašćuju život majci. Ja to više shvatam kao sukob generacija i apsolutno neobrazovanje. Kad ljudi ne znaju, rade pogrešne stvari. I to je ljudsko prokletstvo. Odnos između ljudi, bez obzira na to da li su to deca, komšije ili vladari, zavisi od stepena samoobrazovanja. Nažalost, otkako postoje ljudi, sistem vladavine je takav da ih drži u neznanju, a posledica toga jeste da svako sebi uzima za pravo da je u pravu, jer polazi od svojih kratkih spoznaja i onoga što je nasleđeno. Moram da naglasim da je to opšteljudska specijalnost. Volela bih da se češće srećem sa situacijama gde ljudi shvataju da nešto ne valja u njima samima. Kada si svestan da nešto u tebi ne valja, onda možeš to i da popraviš, tačnije moraš. Jer to je od Boga zadato ljudima.

Jelena Kulović

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...