icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Intervju

Željka Zdjelar: Biografija sa pevanjem i pucanjem

Podeli:

Najmlađa solistkinja Beogradske opere, koja će nakon porodiljskog odsustva uskoro ponovo stati na scenu kao zavodljiva Karmen, otkriva koja je razlika između italijanske i srpske publike, kad je naučila da rukuje oružjem i zašto je sinu dala ime spartanskog kr
Foto: Nebojša Babić
Foto: Nebojša Babić
Jedna od najmlađih solistkinja Beogradske opere Željka Zdjelar (36) uskoro se vraća na scenu, s koje je opravdano odsustvovala zbog rođenja sina Leonide, koji sada ima četrnaest meseci. Ponovo će publici podariti svoj prepoznatljivi mecosopran u čuvenoj operi Karmen Žorža Bizea. Njen suprug, reditelj i pisac Dragoslav Bokan, i ranije joj je pružao ozbiljnu podršku kad je trebalo postavljati uloge, a sada je spreman da joj pomogne i u obavezama oko deteta.
Osim po prepoznatljivom glasu, Željka se izdvaja i po tome što život zahvata u vrlo širokim potezima. Osim solo pevanja, ona vrhunski svira klavir i flautu; paralelno s Muzičkom akademijom završila je i Medicinski fakultet; još kao dete takmičila se i pobeđivala u streljaštvu, a uz oca, strastvenog lovca, naučila je da rukuje oružjem. 
Iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu prešla je u Beogradsku operu 2004. godine. Često nastupa u inostranstvu, pa je tako u Italiji pevala u Travijati, Onjeginu i Salomi, na Kipru u Kavaleriji rustikani, u Rumuniji u Rigoletu. Ipak, srce joj je ovde, uz supruga i sina.
Story: Kako usklađujete velike uloge i malo dete?
- Sve se nekako, kao samo od sebe, savršeno uklopilo: suprug reditelj, pisac i umetnik, pun razumevanja za moj posao i veliki vetar u leđa, naše spartansko dete, trudim se da najbolje što mogu radim svoj posao i živim svoj san.
Story: Svašta vas je interesovalo u detinjstvu, bavili ste se čak i streljaštvom. Kad ste tačno odabrali muziku – ili je ona izabrala vas?
- Muzika je izabrala mene. Još kao sasvim mala sa posebnim uživanjem slušala sam Drugi program Radio Beograda i emisije sa božanstvenom klasičnom muzikom. Taj osećaj samo se pojačavao s vremenom u meni i muzika je postala moj život: upisala sam osnovnu, pa srednju muzičku školu, pa Akademiju i postdiplomske studije, gde sam magistrirala. Uz to sam završila, kao svoju drugu ljubav, srednju medicinsku školu i Medicinski fakultet. Tako sam poželela i to sam ostvarila, paralelno s muzičkom pričom. A streljaštvo jeste bila moja velika ljubav, jer i moj tata je lovac. Išli smo često zajedno u lov i u kući imamo mnoge trofeje. Od tada odlično baratam puškom i pištoljem.
Story: Čini se da je žanr kojim se bavite danas pomalo potcenjen – ima publike, ali mnogo manje nego za muziku koja daleko manje vredi. Da li vas to nekad pokoleba da se, eventualno, okrenete drugim pravcima?
- Operska muzika nije samo moja profesija, ona je i lek, terapija duše i još mnogo toga. Uživam u njoj. Ni danas, posle toliko godina, odlazak na probe i predstave ne doživljavam kao da idem na posao, nego uživam u svemu tome. Imam sreću da radim ono što volim i za šta živim. Ne zamaram se razmišljanjima o tome šta drugi rade i kako ko prolazi zbog toga. Kao i svaka ljubav, i ova me potpuno ispunjava i zahvalna sam Bogu i sudbini što sam to što jesam.
Story: Vaš sin nosi ime spartanskog kralja Leonide koji je časno poginuo u Termopilskom klancu, da li ga tako i vaspitavate – spartanski? Kako ste uopšte odabrali to ime?
- Poklopilo se da je Leonida omiljeni istorijski junak i mog supruga Dragoslava i mene. A preko njega saznala sam da je i u našem narodu bilo junaka sa ovim imenom. Recimo, čuveni general Leonida Solarević s početka 20. veka, prvi ministar vojni posle Majskog prevrata. Meni je to ime prelepo, fantastično i ima dobar, zahtevan zvuk, u sudbinskom smislu. A ime određuje sudbinu, kao što znamo. I zaista je tako: naš Leonida već sada, sa 14 meseci, sasvim spontano pokazuje prave osobine malog Spartanca.
Story: U Italiji ste nastupali u Travijati, Salomi, Onjeginu... Da li je tamo klasična muzika popularnija nego na ovim prostorima?
- Često sam imala koncerte u Italiji, s posebnim osećanjem, jer je opera tamo neprikosnovena vrednost. To je, rekla bih, njihova narodna muzika, u kojoj uživaju sve generacije i staleži.
Story: Pevate li Leonidi uspavanke?
- Stalno mu pevam, ne samo uspavanke, ali i njih. On čak ponekad ide sa mnom na probe. Išao je na Rigoleto i gala koncert za ipak nešto stariju decu od njega i bio je presrećan. Uostalom, u četvrtom mesecu trudnoće pevala sam naslovnu ulogu u Bizeovoj Karmen, pa je Leonida, na neki način, na operu naviknut i pre svog rođenja, lično učestvujući iako nevidljiv.
Story: A da li pevate suprugu?

- Za Dragoslava imam poseban repertoar, a on je odličan poznavalac opere i muzike uopšte. I putovali smo zajedno na moje turneje po inostranstvu. On je reditelj i esteta i mnogo mi pomaže u izgradnji i postavci uloga.
Story: Zapevate li u kafani? Koja vam je omiljena starogradska ili narodna pesma?
- U kafani volim da meni pevaju, ali ne uspem svaki put da se prikrijem, jer me mnogi muzičari znaju i kažu: Stigla je koleginica, pa ponekad ne mogu a da ne zapevam, uz njih, u dobrom raspoloženju. Pevam tada najrazličitije pesme: od starogradskih, pa do Adila, Verice Šerifović, Sevdah Reuniona, Marinka Rokvića, Amire Medunjanin, ruskih romansi, moskovske grupe Ljube.
Story: Za umetnike koji se bave klasičnom muzikom važi da žive u nekom drugačijem svetu, da li je i s vama tako? 
- Pokušavam da se koncentrišem koliko god mogu na porodični svet koji smo Dragoslav i ja napravili i trudim se da na mene ne utiču spoljna dešavanja, politika, stanje u kulturi. Često čak i ne znam šta se dešava u mom matičnom pozorištu. Usredsređena sam isključivo na pevanje, usavršavanje, učenje, Dragoslavljev rad, Leonidu i porodične stvari. Radim samo ono sto me čini srećnom, uprkos svim problemima koje i mi, kao i svi, imamo.
Story: Koju ulogu još uvek sanjate – na sceni i u životu?
- Realnu ulogu živim i tu više ne moram da sanjam. Jedino bih želela da imam još dece. A na sceni, to su uloge Amneris iz opere Aida i Eboli iz Don Karlosa, obe iz Verdijevog opusa.
Story: Da li biste voleli da vaše dete bude umetnik?
- Volela bih da naše dete bude neustrašiv, pravedan, pametan, poseban i pošten čovek, pa makar bio i umetnik. Neka bude kao njegov tata, to je više nego dovoljno.

Razgovarao: Igor Karanov

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
TAGOVI: porodica
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.