icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Biljana Veselinović: Porazi donose važne pouke

Podeli:

Bivša selektorka ženske teniske reprezentacije a sada trener dvadesete igračice sveta, Biljana Veselinović, objašnjava koje osobine moraju da poseduju vrhunski igrači, priča kakvi su srpski teniseri i otkriva kako je započelo njeno prijateljstvo sa slavnom Ame
Foto: Petar Đorđević
Foto: Petar Đorđević

Proslavljeni teniski trener, Novosađanka Biljana Veselinović rođena je 04. 10. 1965. godine u porodici intelektualaca. Njen otac Slobodan bio je lekar specijalista za plućne bolesti, a majka Ankica magistar ekonomije. Diplomirala je krajem osamdesetih biznis marketing na University of South Carolina. Posle završenog školovanja, vratila se u Srbiju gde se u matičnog teniskog kluba Vojvodina iz Novog Sada bavila marketingom, a zatim je 1990. počela da radi kao teniski trener, obavljajući i funkciju generalnog sekretara kluba. Ubrzo je postala i savezni selektor kategorije do 18 godina, a od 1997. do 2004. bila je selektor Federeation cup reprezentacije. Danas Biljana može da se pohvali fenomenalnim uspehom koji je postigla trenirajući dvadesetu teniserku na WTA listi, Slovenku Katarinu Srebotnik, poslovnom saradnjom i prijateljstvom s Ameli Morezmo I angažovanju u okviru fondacije Sport for life.

Story: Smatrate li da su nove generacije tenisera zaslužne što je beli sport u Srbiji  ponovo među najpopularnijim?

- Uspesi Novaka Đokovića, Jelene Janković i Ane Ivanović, uticali su na to da se više dece bavi tenisom nego ranije. Stvorila se velika baza potencijalnih šampiona od kojih treba prepoznati najveći talenat. Što se tiče uslova za rad, nažalost, nije se mnogo toga promenilo.

Story: U poslednje vreme Jelena Janković igra odlično, dok karijera Ane Ivanović stagnira. Kako to komentarišete?

- Bez obzira na to što cela nacija očekuje od naših tenisera da budu broj jedan na svetu, ogroman je uspeh što se Jelena održava u prvih deset. Jelena igra konstantno dobro, na nekim turnirima briljira dok na nekim odigra nešto slabije, što je potpuno normalno jer je prosto nemoguće stalno igrati vrhunski i u top formi. Sa duge strane, Ana je doživela veći pad u igri i njena forma nije onakva kava je bila u vreme kad je osvojila Roland Garos i postala prva igračica sveta. Smatram da ona može bolje i da bi za povratak na vrh ona sama trebalo da izabere tim ljudi sa kojima će raditi i u koje veruje.

Story: Koliko se njih dve karakterno razlikuju?

- Jelena i Ana su potpuno dugačije. Jelena je prodornija i otvorenija, Ana je stidljivija i više zatvorena. Obe su vrhunski sportisti koje su svoje živote podredile tenisu.

Story: A koje su najupadljivije karakteristike Novaka, Janka i Viktora?  

- Privatno ih ne poznajem dovoljno dobro da bih komentarisala njihov karakter. Janka znam najduže. Kada je igrao u kategoriji do 14 godina, bila sam selektor te kategorije za devojčice, pa sam celu ekipu vodila na turnire. Bio je najtalentovaniji u grupi i tada među vodećim igračima Evrope. Čitao je knjige na turnirima i za razliku od drugih vršnjaka sa mnom je vodio ozbiljnije razgovore. Sećam se, ekipa je 1999. godine provela šest nedelja igrajući turnire u Italiji i čekajući da bombardovanje prestane. Sva deca su imala neki mali džeparac, a Janko je celu svoju usteđevinu od 100 evra potrošio na kupovinu dresa fudbalskog kluba Inter.

Story: Šta najčešće savetujete igračicama koje trenirate? Kako im objašnjavate da se podjednako dobro nose i sa uspesima i sa porazima?

- Porazi su sastavni deo teniske karijere i ne mogu se izbeći. Važno je da se iz svakog poraza izvuče pouka i da se učinjene greške ne ponavljaju. Igračice učim da budu uporne, disciplinovane, da se bore bez obzira na rezultat i da je svaki sledeći poen novi izazov.

Story: Koliko vam je teško da ih ohrabrite kada zapadnu u krizu?

- Nije mi teško da ih ohrabrim, jer igračice sa kojima radim sa mnom uspostavljaju takvu vrstu komunikacije i verovanja u zajednički rad, da moje ohrabrujuće reči za vreme treninga i meča prihvataju kao podstrek za dalje.

Story: Koliko se teniserke sa svojim načinom života profesionalnih sportista razlikuju od običnih devojaka?

- Profesionalni sport uopšte pa samim tim i tenis, zahtevaju puno odricanja. Trenira se od 4 do 6 sati dnevno a za brzi oporavak organizma odmor i san su veoma bitni. Zbog toga profesionalni sportisti retko izlaze, puno se odmaraju jer fizički napor kome su izloženi, veoma iscrpljuje. Zbog činjenice da se trenira više puta na dan, redovno školovanje se pretvara u vanredno. U zavisnosti u kom dobu se opredele za profesionalizam, teniseri obično završe srednju školu vanredno, a retko ko uspe da završi fakultet za vreme aktivnog bavljenja ovim sportom.

Story: Koje osobine moraju da poseduju vrhunski sportisti?

- Upornost, istrajnost, disciplinu, iskrenost u analizi svojih rezultata i da naporno treniraju.

Story: Zbog čega teniserke vremenom izgube na ženstvenosti?

- Ne slažem se sa tim da teniserke gube na ženstvenosti. Sigurno je to da se od jedne vrhunske teniserke ne može očekivati da će izgledati kao neka manekenka. A potpuno je normalno da one imaju  naglašenije mišiće, od devojaka koje se ne bave sportom. Pored toga, danas je nemoguće biti vrhunski teniser ako niste snažni, brzi i izdržljivi, a to podrazumeva i mišićaviji izgled.

Story: Koliko ste emotivni? Utiču li na vas tuđa sreća ili tuga?

- Veoma sam osećajna i često zaplačem. Dešava mi se da moram da sakrivam suze, jer prilike u kojima se nađem ne dopuštaju da se otvoreno pokažu osećanja, iako smatram da je zaplakati potpuno ljudski.

Story: Sećate li se kada ste od sreće zaplakali?

- Nedavno kada je moja šesnaestogodišnja ćerka Mina ostvarila pobedu sa svojom odbojkaškom ekipom u veoma važnoj utakmici i kada mi je jedanaestogodišnji sin Vojin za Uskrs poklonio zeca koga je sam napravio i obojio.

Story: Kada su igračice koje trenirate u pitanju, razvijate li sa njima majčinski odnos?

- Sa igračicama koje treniram provodim dosta vremena, više nego njihovi roditelji. Vrhunski trener mora da bude i dobar psiholog, pedagog, prijatelj da bi se razvio odnos pun poverenja i sa igračicama i sa njihovim roditeljima.

Story: Šta vam je sport doneo, a šta oduzeo ?

- Naučila sam da budem disciplinovana, da se borim i nikada ne odustanem od zacrtanog cilja. Baveći se sportom i radeći kao trener, proputovala sam ceo svet, bila na mestima koje verovatno nikada ne bih obišla. Sa druge strane, zbog putovanja koja su sastavni deo poziva vrhunskog trenera, ne provodim sa svojom decom onoliko vremena koliko bih želela.

Story: Kako pamtite svoje početke?

- Počela sam sa radom sa devojčicama uzrasta 11-12 godina u teniskom klubu Vojvodina iz Novog Sada. Prvi veći rezultati došli su posle dve godine i od tog momenta do današnjeg dana, moja karijera išla je konstatno uzlaznom putanjom. Od selektora za devojčice uzrasta 14 godina, zatim selektora igračica do 18 godina, Fed cup selektora od 1997-2004. godine, do trenera Katarine Srebotnik, koju sam od 87. mesta na svetskoj rang listi dovela na 20. mesto u singlu i 3. mesto u dublu, zatim saradnje sa Ameli Morezmo i sada menadžera za Srbiju fondacije Sport for life.

Story: Kako je otpočelo vaše prijateljstvo sa slavnom Ameli Morezmo?

- Radeći pet godina sa Katarinom Srebotnik, upoznala sam se i sretala sa svim igračicama i trenerima na WTA touru. Profesionalni turniri se igraju svake nedelje, a iz godine u godinu se krećemo u istom krugu ljudi. Pošto sam bila član organizacionog odbora trenera na WTA touru, radi postizanja dogovora sa igračicama, vodila sam pregovore sa svima pa sam tako pregovarala i komunicirala i sa Ameli.

Story: Kakva je Ameli kao osoba? Da li je opterećena slavom ili se ponaša kao sasvim obična žena?

- Ameli je potpuno prirodna, jednostavna, vesela, veoma duhovita osoba i veliki humanista. Ne ponaša se kao zvezda, nije opterećena slavom i ogromnom popularnošću koju je stekla, veoma je prijatna i obična žena.

Story: Zbog čega ste odustali od mesta selektora Ženske teniske reprezentacije?

- Na takmičenju u Federation cupu  2004. godine, reprezentacija Srbije koju sam vodila je doživela poraz u odlučujućem meču za plasman u viši rang takmičenja. Kao selektor, u najboljem interesu reprezentacije, donela sam odluku o sastavu reprezentacije za koju sam smatrala da je najbolja u tom trenutku. To nisu podržali ljudi u teniskom Savezu i smatrali su da sam krivac za poraz. S obzirom na to da se naša mišljenja, ambicije i vera u potencijal reprezentacije nisu slagala, podnela sam ostavku. Pored toga, tada je otpočela moja saradnja sa Slovenkom Katarinom Srebotnik, pa sam smarala da je ispravnije da se povučem jer su Srbija i Slovenija tada bile u istoj takmičarskoj grupi i postojala je mogućnost da igraju jedni protiv drugih, a u toj situaciji ja kao selektor bih sedela na klupi reprezentacije Srbije protiv ekipe u kojoj igra igračica koju treniram. Ne kajem se zbog ovakve odluke, jer sam kao lični trener Katarine Srebotnik ostvarila veliki uspeh i napravila ogroman korak u mojoj trenerskoj karijeri.

Story: Koliko je kada je reprezentacijski posao u pitanju, bilo teško uskladiti želje svih teniserki?

- Teško je uskladiti četiri različita karaktera, želje i očekivanja, posebno kada su u timu velika imena. Tenis je individualni sport, gde igračice igraju za sebe tokom cele godine, a samo dva ili tri put nastupaju za reprezentaciju gde uspeh zavisi ne samo od njihovih individualnih rezultata nego i od rezultata drugih članova ekipe. Ono što je veoma bitno za ekipna takmičenja u tenisu je da se timski duh razvija već od mlađih selekcija, da postoje pravila ponašanja, pa da kad te mlade igračice postanu profesionalci već budu naviknute na to kako funkcioniše tim.

Story: Šta vam je bilo teže - da budete lični trener ili selektor? Koliko se ti poslovi razlikuju?

- To su dva potpuno različita posla. Biti individulani trener je posao koje se obavlja svaki dan, zahteva mnogobrojna putovanja i odustva od kuće i porodice. Fed cup selektor je više funkcija nego posao, angažovanje se svodi na rad za vreme samog takmičenja i neposredno pre, dva puta godišnje po deset dana.

Story: Koliko vam je inspirativan rad u okviru fondacije Sport for life čiji je ambasador Ameli Morezmo?

- Fondaciju je osnovao u Ženevi Hugh Quennec. Na početku saradnje bila sam konsultant, a početkom ove godine imenovana sam za menadžera projekta u Srbiji u okviru programa pomoć mladima. Osnovni programi fondacije i konkretni ciljevi su: obrazovanje i širenje svesti o sportu i vrednostima koje su vezane za sport, podsticanje bavljenjem sportom i pomoć mladim, talentovanim sportistima. Srbija je sportski veoma taletovana nacija. Ono što predstavlja problem je transformacija od vrhunskog juniora u vrhunskog profesionalca.  Razlog tome su neadekvatni uslovi za rad, nedovoljna finansijska sredstva kao i nepostojanje sistema i nepovezanosti kadra koji bi pratio razvoj igrača. U Srbiji još ne postoji teniski centar u kome bi se okupljali i trenirali najtalentovaniji igrači, pa se često dešava da mladi talenti odlaze u teniske kampove u inostranstvu.

Story: Koja će biti uloga fondacije u Srbiji?

-U svom projektu za Srbiju Sport for life pruža usluge vrhunskog trenera sa internacionalnim iskustvom koji će sarađivati sa igračicama I njihovim trenerima, menadžerske savete roditeljima i teniserkama, pronalaženje sponzora za opremu I rekete i medicinsku pomoć u slučaju povreda. Zahvaljujući donatorstvu Findomestic banke, rad fondacije u Srbiji počeće u maju ove godine. Zbog ograničenih finansijskih sredstava u rad će biti uključena samo naša najbolja juniorka Tamara Ćurović, a planira se uključenje još dve ili tri igračice, što će zavisiti od toga da li će fondacija uspeti da započne nova partnerstva sa firmama i kompanijama na teritoriji Srbije, koja podržavaju akcije ove vrste.     

Moni Marković

 

Inicijalizacija u toku...