icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

(1934–2018)

Preminula prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Radmila Andrić

Podeli:

  • 48

Radmila Andrić biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u sredu 28. novembra u 14:30. Komemoracija će se održati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu istog dana u 12.00.

foto: Promo
foto: Promo

RADMILA ANDRIĆ (1934–2018)

 

Radmila Andrić rodila se u Beogradu 17. jula 1934. Diplomirala je na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta postala je 1965.

 

Među njene najznačajnije uloge u matičnoj kući spadaju Blanša u predstavi Tramvaj zvani želja (1973), Eliza Dulitl u Pigmalionu (1969), Džesika u Prljavim rukama (1966), Zoja u Zojkinom stanu (1982)... kao i uloge koje je odigrala na scenama ostalih beogradskih pozorišta, u predstavama Pogled s mosta A. Milera, Proces F. Kafke, Beton i svici O. Daviča, Andora M. Friša, Bogojavljenska noć V. Šekspira, Crnina priliči Elektri J. O’Nila...

 

Stvaralaštvo Radmile Andrić posebno su obeležile uloge u duodramama Gospođa Deli ima ljubavnika (1969) Vilijama Henlija, u režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija, s Gojkom Šantićem, Dogodine u isto vreme (1978) Bernarda Slejda, u režiji Nikole Jevtića, s Miodragom Radovanovićem, Noć i magla (1988) Danila Kiša, u režiji Boška Dimitrijevića, sa Stojanom Dečermićem, kao i Dragi moj lažljivče (1961) Džeroma Kiltija, u režiji Milenka Maričića, s Mihajlom Viktorovićem, jednoj od najdugovačnijih predstava Ateljea 212 (odigrana je 210 puta, a poslenji put 1995).

 

Brojne uloge ostvarila je na radiju, kao i u televizijskim dramama Dama s kamelijama A. Dime, Tanja A. Arbuzova, Meri Rouz Dž. M. Barija, Gospođa Deli ima ljubavnika V. Henlija, Jelena Gavanski A. Tišme, Na rubu pameti M. Krleže... U televizijskom filmu Bore Draškovića Žene tumačila je sve uloge – Rozu Luksemburg, Klaru Cetkin, Aleksandru Kolontaj, Nadeždu Mandeljštam, Lizu Turajevu, Mariju Kiri, Isidoru Sekulić, Simonu Vejl, Margaretu Jursenar i Anđelu Dejvis.

 

Za glumačka ostvarenja i celokupni doprinos pozorišnoj umetnosti, Radmila Andrić je dobila veliki broj nagrada, kao što su Oktobarska nagrada grada Beograda 1963. za ulogu Barbline u Andori Maksa Friša, Nagrada na festivalu Oktobarski dani u Sarajevu za ulogu Doris u predstavi Dogodine u isto vreme, Sedmojulska nagrada 1990 te posebno priznanje Vlade Republike Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi (2008).

 

Zlatnu arenu na festivalu u Puli Radmila Andrić osvojila je 1969, ulogom u filmu

Moja strana sveta reditelja Vlatka Filipovića.

 

Radmila Andrić biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u sredu 28. novembra u 14:30. Komemoracija će se održati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu istog dana u 12.00.

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...