icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

daleko od idealnog braka

MRAČNI DETALJI IZ ŽIVOTA AJNŠTAJNA I MILEVE MARIĆ: Vanbračnu ćerku dali su na usvajanje i tada joj se izgubio SVAKI TRAG

Podeli:

Poznati su mnogi mračni detalji iz braka Alberta Ajnštajna i Mileve Marić...

foto: Profimedia
foto: Profimedia

Školovanje u Zagrebu


Mileva Marić rođena je 1875. godine u dobrostojećoj srpskoj porodici u mestu Titel u Bačkoj, tada komandnom mestu Vojne granice Habzburške monarhije. Uvidevši da se sprema ukidanje Vojne granice, njen otac Miloš Marić napustio je vojničku i odabrao činovničku karijeru koja ga je 1892. godine dovela u Zagreb. Mileva je svoj izvanredni talent za matematiku i fiziku počela da iskazuje kao trinaestogodišnja devojčica, a njen otac želeo je da joj omogući školovanje.

 

No, restriktivno zakonodavstvo monarhije prema školovanju devojaka u gimnazijama i na fakultetima zadalo je muke Marićevima. Ipak, uspeli su da je upiše kao privatnu učenicu u Veliku gimnaziju (danas Gornjogradska gimnazija). Iduće školske godine dozvoljeno joj je da javno sluša i predavanja iz fizike, a oslobođena je i plaćanja školarine. Ipak, u Zagrebu nije maturirala jer je njen otac želeo da Mileva studira u Švajcarskoj pa joj je omogućio da četvrti razred srednje škole završi u Cirihu.

 

Kako je upoznala Alberta

 

Mileva Marić u leto 1896. godine upisala je Medicinski fakultet u Cirihu, ali se u jesen prebacila na studije matematike i fizike na Švajcarskom federalnom tehnološkom institutu (ETH). Bila je tek peta žena koju je primio ETH. Jedan od kolega tada 21-godišnje Mileve bio je Albert Ajnštajn, 17-godišnjak iz nemačkog grada Ulma. Dvoje mladih se zbližilo već prvih meseci studija, a ljubav se razvila u proleće 1897. godine. Zaljubljeni Albert želeo je da se 1900. oženi Milevom, ali je odustao zbog protivljenja majke Pauline.

 

No, ljubav između Mileve i Alberta se nastavila. Kao plod te strastvene ljubavne veze u januaru 1902. godine na svet je negde u okolini Novog Sada došla devojčica Lizerl koju je Mileva odmah dala na usvajanje. Devojčici se nakon dve godine izgubio svaki trag. Da su Mileva i Albert imali vanbračnu ćerku, saznalo se tek kada su 1992. objavljena njihova ljubavna pisma. Prema nekim teorijama, Lizerl se razbolela od šarlaha i umrla, ali nikad nije nađena njena umrlica. Postoji i priča da su devojčicu usvojili Milevini prijatelji Helena i Milivoje Savić iz Beograda.

1 / 5 Foto: Profimedia

Čudesna 1905. godina


Mileva je u međuvremenu diplomirala, a Albert i diplomirao i doktorirao te dobio posao u Saveznom birou za patente u Bernu gde su se preselili. Uprkos protivljenju Ajnštajnove majke, Albert i Mileva su se venčali 1903. godine i dobili dva sina, Hansa Alberta (1904), koga su zvali Adu, i Eduarda (1910), koga su zvali Tete. “Čudesne” 1905. godine Ajnštajn je objavio tri velika rada: specijalnu teoriju relativiteta, objašnjenje Braunovog kretanja i objašnjenje fotoelektričnog efekta.

 

- Dok je Ajnštajn radio u patentnom birou, u svoje slobodno vreme napisao je četiri od pet radova koji su transformisali fiziku. Mileva mu je pomagala proveravajući matematiku u njegovim radovima. Istinski mu je pomagala, ali ideje su bile Ajnštajnove - utvrdio je Valter Ajzekson, autor knjige "Einstein: The Life of a Genius". Poznati američki novinar i publicista Denis Overbaj, pak, u svojoj knjizi "Einstein in Love" tvrdi da je Mileva Marić bila talentovanija matematičarka od svog slavnog supruga, ali svoj talenat nikada nije realizovala, jer se posvetila porodici.

 

Nastavak na sledećoj strani...

Inicijalizacija u toku...