Živku Gociću supruga sve oprostila!

Srpska vaterpolo reprezentacija postala je protekle nedelje treći put zaredom prvak Evrope. Prvenstvo je održano na domaćem terenu, u beogradskoj Kombank areni, a pobedi neprikosnovenih delfina nad Crnom Gorom radovalo se rekordnih 18.473 navijača. To je bio peti put da zlatno kontinentalno odličje zasija na grudima kapitena naše nacionalne selekcije Živka Gocića (33), čime je postao najtrofejniji srpski vaterpolista.

- Teško je igrati u ovakvom ambijentu, nismo navikli na ovakvu atmosferu. Svi su došli zbog nas i pomogli nam da osvojimo prvo mesto. Prikazali smo veliku borbu i došli do trećeg zlata – rekao je kapiten u kameru RTS-a odmah po završetku finalnog meča, dok je još bio u bazenu i radovao se sa saigračima. Slavlje je nastavljeno na balkonu Starog dvora, odakle se orilo Uzmi, Žile, evrotitulu, a zatim prenosilo hiljadama grla navijača koji su šampionima priredili vrelu dobrodošlicu na januarskom minusu.

- Izdržali smo neverovatan pritisak, dve nedelje pakla, upravo zbog toga što su nas unapred proglasili pobednicima i ništa drugo nije dolazilo u obzir. Na kraju, uspeli smo i to da prebrodimo – istakao je Gocić, koji je posle dočeka na otvorenom, s momcima iz reprezentacije proslavio osvajanje zlatne medalje u jednom restoranu na Čuburi, njihovoj standardnoj bazi. Nisu želeli medijsku pažnju, hteli su da se opuste daleko od očiju javnosti. Dok su vaterpolisti pevali sa harmonikašima i jeli ćevape, njihove devojke i supruge slavile su u drugom ugostiteljskom objektu, uz japansku hranu.

- Izgleda da ja samo za zlatne medalje znam ili imam zlatnog muža. Presrećni smo, uz njih smo sve ove godine i uvek nam donose samo najsjajnija odličja. I mislim da su naša odricanja vredna, jer smo na kraju krajeva nagrađene velikim uspehom – rekla je za Novosti Gocićeva supruga Svetlana (33), priznajući da ne žali što je njen muž zbog profesionalnih obaveza, treninga i utakmica često sebi i svojoj porodici uskraćivao zajedničke trenutke. Na svog tatu bio je ponosan i Žiletov naslednik Bogdan (3).

Beograđanin koji se izdvaja svojim dugim reprezentativnim stažom, autoritetom ličnosti i harizmom čoveka koji je podmetao glavu gde drugi ne bi nogu, nakon slavlja otišao je u Mađarsku, gde već nekoliko godina nosi klupsku kapicu Solnoka. Kada nije u bazenu, voli da čita knjige. On je uvek zaslužan za pozitivnu atmosferu i, što je najvažnije, zna da neraspoloženje pretvori u ambijent neophodan za osvajanje medalje. Sve to najbolje opisuju reči koje mu kliču saigrači: Jedan je Žile kapiten.

 Piše: Stefan Tošović