"KADA ODU NAJVEĆI, SVET ZASTANE..." Ovako se Bjela OPROSTIO od Lauševića, evo kako je izgledao njihov ZADNJI SUSRET

Komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića upriličena je danas u 11 sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, matičnom teatru glumca koji nas je napustio 15. novembra u 63. godini usled teške bolesti.

Mnoge Žarkove kolege su govorile, a među njima i Svetlana Bojković, koja se obratila video porukom.

- Prvi veliki bljesak Žarkovog raskošnog dara dogodio se na samom početku kada je stupio na scenu. Bilo je jasno rođen je veliki glumac. Usledile su godine kontinuiranog uspona do 1993, na dan Ognjene Marije, koji mu je bespošteno promenio život. Sledila su suđenja, zatvor, kazna. Mislim da je najveća kazna bila njegovo samoispitivanje i griža savesti. To sve, tu dramu i tragediju, Žarko je ispisao u četiri uzbudljive knjige koje su dnevnik jedne robije, to je bio put i težnja ka sopstvenom iskupljenju. Po tom putu ka slobodi, vratio se ponovo da zablista u punom sjaju svojim glumačkim darom. Svi smo mu se divili i voleli ga. Onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Šta reći? Dragi Žarko, duboko smo pogođeni tvojim odlaskom. Imamo saznanje o tvom iskupljenju. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju za tebe - rekla je glumica.

Jedan od govornika je i Dragan Bjelogrlić.

- Kada odu najveći, svet zastane, zvezde se uskomešaju, disanje se zaustavi, srce se stegne, a nebo se otvori da primi velikana. Postajemo zbunjeni sa ogromnom prazninom. Žarka sam voleo da gledam na sceni i platnu, voleo sam da ga čitam, njegove slike i crteže, voleo sam sa njim da radim. A najviše sam voleo da pričam sa njim. Pričao sa njim o glumi, veri, nacijama, istoriji... o svemu. Svaki taj razgovor, nebitno kad i gde se dešavao, svi ti topli ljudski razgovori odisali su njegovom gospodskom diskrecijom bez zadiranja u sagovornikovu intimu. Poslednji beše na terasi tvoje bolničke sobe, pre mesec dana. Bio je topao jesenji dan. Jeli smo teletinu. Ti, Anita i ja smo pričali dugo i polako, o svemu i svačemu. Rekoh ti tada kako mi je to najlepši dan posle dužeg vremena, nisam znao da ću ga pamtiti do kraja života. Bio je talentovan, imao je jedinstven žar, neprestano se saplićući o njegovu krhku i tananu dušu. Kao da je zlo izabrao junaka savremene antičke drame. Kroz takav život Žarko je suvereno nosio ulogu tragičnog junaka jednog zlog vremena. Radio je sve to dostojanstveno, zrelo i muški. Ipak, njegova krhka i ranjena duša to nije mogla da izdrži. Podlegla je ranama. Poslednja slika - ti stojiš na terasi bolnice. I dalje si lep. Mašeš mi i vičeš mi - "vidimo se". Vidimo se u nekom boljem svetu, ako zaslužim da budem pored tebe - rekao je Bjelogrlić, koji nije uspeo da zadrži suze.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)