NJEN BLISTAVI USPEH SE PAMTI: Bila je NAJVEĆA ZAVODNICA, a o njenim ROMANSAMA i danas se priča, njih je VOLELA

Žena koja je proslavila "Gospođu ministarku" na daskama koje život znače bila je maestralna Ljubinka Bobić, jedna od najspecifičnijih i najposebnijih glumica koje su se ikada pojavile na ovim prostorima, premda se danas o njenom životu ne zna mnogo toga.

Ljubinka Bobić danas ima svoju bistu u Kruševcu, pored mnogih slavnih imna koja su odatle ponikla, a kako se je sama govorila, sjaj nagrada za nju nije mnogo značio.

Ljubinka Bobić rođena je 1897. godine, a odrastala je na Topčiderskom brdu, gde je bila najnemirnija od sve dece.

— Bio je rat, onaj prvi, svetski... Izbegli smo u Kragujevac. Moji roditelji, sirotinja božja, te 1915. godine pošalju me u Skoplje. Mene, jedinu od petoro dece upute tamo kao preporučeno pismo kod naših imućnijih rođaka Elzovića, kod kojih sam za hranu radila kao neko slušče. Ali, kako sam odmalena volela da se kinđurim i svašta od šarenila navlačim na svoje mršavo ko kljuse telo, pa kad se pojavim na ulici zasmejavam komšiluk, moji rođaci su brzo uvideli da će slabo da se ovajde od moje pomoći u kući...

U Skoplju je svakog dana obilazila Narodno pozorište i gledala slike glumaca, a jednom joj je, po priči, prišao gospodin koji ju je pitao šta to radi.

— Gledam plakat — rekla je ona, dok joj je gospodin ponudio da s njim odgleda generalnu probu nove predstave. Ispostavilo se da je gospodin lično bio Branislav Nušić.

Kasnije je u pozorištu počela da starira, a Nušić ju je, sticajem okolnosti, dalje preporučivao za angažmane u pozorištima. Naposletku je došla do Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je svojim stavom i temperamentom opčinila sve prisutne, te istog dana potpisala ugovor sa Narodnim pozorištem.

Posle "Sna letnje noći" i "Sumnjivog lica", uz čuvenu Žanku Stokić zaigrala je i u prvoj verziji "Gospođe ministarke", igrajući njenog sina Raku, a još tada joj je Nušić rekao da će jednom biti „ministarka”.

Premda je Nušićeva Živka, koju je Ljubinka Bobić zaigrala u oktobru 1964. godine kao penzionerka, u 67. godini, njena životna pozorišna uloga, ona je uvek skromno isticala da smatra kako u toj ulozi nije uspela da dostigne svoju prethodnicu, Žanku Stokić.

Premda se njeno ime uvek vezuje za komedije, bila je fenomenalna u svim žanrovima.

Ljubavni život Ljubinke Bobić

Kada bi je pitali zašto se nije udala, govorila bi da je pozorište skup hobi koji traži celog čoveka.

— Stalno su me zvali gospođa Ministarka. A ja im kažem: Ostavite to jer sam ja predratna mondenka, buržujka, da sam htela mogla sam se udati i za pravog ministra.

Sa direktorom "Politike" Vladislavom Ribnikarom imala je romansu, a ona je pričala kako je u to vreme ceo Beograd bio zaljubljen u nju.

— Gledajući me u sentišmentiš ulogama zaljubio se u mene do ušiju tadašnji mladi i lepi direktor 'Politike' Vlada Ribnikar. Eh, kako smo se lepo provodili, a bogme bio je i galantan čovek, niko kao on nije umeo da me obraduje poklonima. A ja sam tada bila glumica-luksuz, nisam se džabe divila Marleni Ditrih... nije mogao da me kupi poklonima i skupim provodima, ali bila je to zaista lepa romansa... A tada je ceo Beograd bio zaljubljen u moje vragolije i nestašluke, pa što ne bi i Vlada Ribnikar, gospodsko dete... Sad mi je od svega ostala jedna naša romantična fotografija: ja i Vlada Ribnikar u Košutnjaku zajedno s mojom sestrom Pelom.

Ljubinka je govorila i da su joj se udvarali i književnici Miloš Crnjanski i Rade Drainac.

— Raka je, naravno, uz poeziju, a lepo je svirao i violinu, znao da se udvara. Mene je čak Raka i zaprosio, a ni ja tada nisam bila neka femka, pa smo bili baš zgodan par, onako mladi i lepi. Posle predstave "Skampolo" sačekivao me s buketom cveća ispred Manježa, pa uzmemo fijaker, vozimo se da gledamo mesečinu u topčiderskoj restoraciji. I gde sve nismo bili, koliko sam se samo njegovih pesama naslušala i revolucionarnih govora. Samo laže da mu je "glad bila beskrajna, a ruke večno prazne", ko u onoj poznatoj pesmi, znao je Raka da drmne i dobre honorare, a ruke su mu bile najviše zaposlene oko ženskih si*ića i bokova.

— Nismo se venčali, nije išlo, jer sam ja bila, bre, zvezda ko Merilin Monro i stanovala u palati, vodila luksuzan život, a on zahtevao da ostanem ko golubica na njegovoj jadnoj mansardi punoj knjiga i slepih miševa. I još traži da samo sa njim odlazim u pozorište i odbijem one nestašne uloge po kojima sam postala čuvena, da je ludovao tadašnji Beograd. A bio je i mnogo ljubomoran. Jednom, zbog neke korpe cveća dobijene ne sećam se ni od kog obožavaoca, udario mi šamar, hteo da me prebije ko mačku. E, tada je bilo sve gotovo...

Bonus video:

(Espreso/Glossy/M.R/prenela:B.S.)