PENZIONERI MUČE MUKU SA MALIM PRIMANJIMA: Jedni drugima pozajmljuju NOVAC kako bi pokrili ŽIVOTNE TROŠKOVE

Penzije jesu redovne, ali većini najstarije populacije u Srpskoj ta primanja nisu dovoljna za svakodnevne osnovne potrebe. Zato su penzioneri primorani da pozajmljuju novac za ogrev, zimnicu, pa čak i za lekove.

U pojedinim lokalnim udruženjima penzionera postoje kase uzajamne pomoći koje upravo služe za beskamatne pozajmice na određeni vremenski period. Kasa se puni od dobrovoljnih članarina penzionera u toj lokalnoj zajednici i tako se pravi svojevrsni fond solidarnosti među njima. Onaj kome treba pozajmice podnosi zahtev, a u dogovoru sa Fondom PIO, mesečno mu se odbija novac od penzije, piše Srpskainfo.

Ovakav način pomoći uspostavljen je u Udruženju penzionera Kneževo.

Ostoja Barišić, predsednik Udruženja penzionera u ovoj opštini kaže da se uzajamna kasa pomoći pokazala kao izuzetno korisna.

– Bez kamata mogu da pozajme novac i vraćaju ga u šest meseci od penzije – objašnjava Barišić za Srpskainfo.

Kaže da u proseku godišnje daju oko 109 pozajmica do 400 KM, a najviše novac traže za lekove, zimnicu i ogrev. U Kneževu ima oko 1.700 penzionera.

- Početni fond solidarnosti smo napravili od ušteđevine, odnosno od viška prihoda nad rashodima. Sve je to novac penzionera koji dobrovoljno plaćaju članarine – objašnjava Barišić.

Predsednik Udruženja penzionera u Kneževu kaže da lokalna vlast baš i nema razumevanja za najstarije sugrađane.

– Svake godine iskažemo naše potrebe uz prateću dokumentaciju. Međutim, nismo imali razumevanje lokalne vlasti, pa nismo mogli slati ljude na banjsku rehabilitaciju, značajnije pomoći finansijski siromašnim penzionerima – dodaje Barišić. Kaže da ne zna kolika je trenutno prosečna penzija u ovoj opštini, ali je prošle godine bila oko 377 KM.

Uzajamna kasa pomoći postoji i u Doboju, a predsednik Udruženja penzionera Rajko Gligorić kaže da je ovaj vid pomoći na raspolaganju za oko 7.700 članova.

Lokana kasa uzajamne pomoći u Doboju je formirana pre 12 godina, a po rečima Gligorića, pokazala se kao najbolji vid pomoći članovima i preko koje se mesečno isplati između 40 do 50 pozajmica. Pozajmice su od 500 KM do 2.000 KM.

- Penzioner, bez obzira na godine života i visinu penzije, na osnovu uloga u kasu može podići beskamatne pozajmice sa rokom otplate od deset meseci - navodi Gligorić.

Pozajmice najčešće koriste za plaćanje režija, nabavku ogreva i zimnice, banjsko lečenje, te registraciju vozila.

Kasu uzajamne pomoći u Doboju trenutno koristi oko 1.000 članova sa tendencijom povećanja iznosa pojedinačnog uloga, “što je čini stabilnom da može odgovoriti na zahteve članova”.

- Iznos odobrene pozajmice se kreće u odnosu tri prema jedan, a nekada i do pet prema jedan, odnosno ako neko u kasi ima 200 KM njemu se može odobriti pozajmica od 1.000 KM - kaže Gligorić.

Kao jedino ograničenje uloga on navodi ukupni iznos pojedinačne penzije koja se može opteretiti do 50 odsto, kako je to propisano pravilnikom Fonda PIO.

Na području Doboja, prema evidenciji Fonda PIO, ima 10.873 penzionera, a prosečna penzija iznosi 493 KM. Najveća je oko 1.800 KM, a najmanja 275 KM.

Gligorić navodi da dobojsko udruženje od ukupno prikupljenih sredstava oko 75 odsto usmeri za isplatu troškova sahrane i da pogrebnina po jednom članu iznosi 400 KM.

Ratko Trifunović, predsednik Udruženja penzionera RS, za “EuroBlic” potvrđuje da u nekoliko lokalnih zajednica postoji kasa uzajamne pomoći, te da su neke napravljene i pre 20 godina i tu tradiciju ne prekidaju.

- Penzioneri plaćaju određenu članarinu, pa se iz tih sredstava napravi jedan fond solidarnosti između njih i onda po potrebi pozajmljuju novac – navodi Trifunović.

Na pitanje kakav je trenutno položaj penzionera, Trifunović kaže da ne može reći da super.

- Taj položaj je uslovljen od opšteg stanja u društvu. Penzije su redovno usklađene od 1. januara kako to zakon i propisuje, a po Zakonu se može raditi I vanredno povećanje tokom godine – navodi Trifunović.

Dodaje da je vanredno povećanje penzija moguće ako se steknu uslovi za to, a parametri koji to određuju su inflacija, povećanje prosečne plate i ako ima novca u budžetu.

- Prošle godine smo imali vanredno povećanje penzija, pored redovnog, imali smo dve pomoći po 100 KM. Eh, sad kako će svo to da bude kada se svedu računi za šest meseci, videćemo. Premijer je dobre volje da penzije bude povećane ako bude bilo mogućnosti - navodi Trifunović.

On smatra da su penzioneri privilegovani kod Vlade, jer se njima na početku meseca prvo isplaćuju penzije, pa onda idu ostale isplate.

Prosečna penzija 540 KM

Junsku penziju u Republici Srpskoj dobilo je ukupno 279.328 korisnika prava, od čega je 224.898 u Republici Srpskoj, a van Republike 54.430 korisnika.

Prosečna penzija iznosi 540,21 KM i čini 42,20 odsto prosečne plate u Republici Srpskoj.

Iznos najniže penzije za staž od 40 i više godina je 550,69 KM i čini 43,02 odsto prosječne plate u Republici Srpskoj.

Premijer RS Radovan Višković nedavno je u razgovoru sa delegacijom Udruženja penzionera izjavio da će Vlada RS raditi na povećanju penzija u skladu sa budžetskim mogućnostima.

Bonus video:

(Espreso/Blic)