IZA KULISA NAPADA ZBOG KOG JE SVET ZADRHTAO: Otkriveno šta su gađale izraelske rakete u iranu? Sada je sve jasno...

Izraelski napad na Iran prošle nedelje, koji je usledio kao odgovor na iransko lansiranje oko 320 projektila i dronova na ciljeve u Izraelu 13. aprila, oštetio je radarske sisteme protivvazdušne odbrane u vazdušnoj bazi u provinciji Isfahan. Prvi izveštaji o napadu su bili nejasni i nijedna strana nije objavila detalje o tome šta se zaista dogodilo. Međutim, izraelski mediji objavili su određene podatka o napadu.

Izrael je tvrdio da je izraelsko vazduhoplovstvo (IAF) gađalo iranske mete raketama „Rempejdž“, koje su lansirane sa udaljenosti veće od 160 kilometara. Te supersonične precizne rakete opremljene su tehnologijom koja je dizajnirana da probije teško zaštićene ciljeve poput vojnih objekata i bunkera. U međuvremenu, dronovi kvadrokopteri su korišćeni da zbune i odvrate pažnju teheranskih sistema protivvazdušne odbrane.

Čini se da satelitski snimci, koje su otkrili „Umbra Spejs“, „Skajvoč“ i „Planet Labs“, pokazuju krhotine na mestu radarskog sistema na aerodromu. Baterije protivvazdušne odbrane S-300 koje koriste radarski sistem za praćenje potencijalnih pretnji i koje su bile prisutne u vreme napada kasnije su uklonjene, što sugeriše da su i one verovatno oštećene.

Nakon konsultacija sa svojim saveznicima, IAF se odlučio za ograničeni napad koji je izbegao značajnu štetu, ali je napadom, kako tvrde izraelski zvaničnici, Islamskoj Republici ipak dokazana sposobnost i spremnost Tel Aviva kada su u pitanju napadi na iransko tlo.

Pojedini analitičari smatraju da minimalni uticaj napada IAF-a na Isfahan ostavlja Iranu mogućnost da odustane od dalje eskalacije sukoba.

„Ako je to obim izraelske odmazde, onda bi se to moglo opisati kao deeskalacioni napad. Iranci bi morali da odgovore na napad koji se ne može poreći, ali ovaj napad ne prelazi granicu. Nijedna strana ne želi sveopšti rat“, rekao je za Dejli mejl Andreas Krig, viši predavač na Školi za bezbednosne studije na Kraljevskom koledžu u Londonu.

I zaista, kako je dodao, čini se da je napad učinio upravo to – iranski zvaničnici nisu pominjali moguću izraelsku umešanost, dok je vrhovni vođa Ali Hamnei istakao kako su izraelske mete pretpele male štete usled napada 13. aprila.

„Koliko je raketa lansirano i koliko ih je pogodilo cilj nije glavno pitanje. Ono što je zaista važno jeste da je Iran pokazao svoju snagu volje tokom te operacije“, rekao je on.

Ali Krig je dodao da izraelski premijer Benjamin Netanjahu, čija je popularnost u Izraelu opala zbog činjenice da su taoci još uvek u zarobljeništvu u Gazi nakon šest meseci rata sa Hamasom, možda želi da podstakne tenzije sa Iranom kako bi se održao na čelu vlade.

„Mislim da je produženi, ali izvodljiv sukob u Netanjahuovom interesu. To se može postići proširenjem sukoba sa iranskom Osovinom otpora. Ovo je sukob niskog rizika koji Izrael drži u stanju pripravnosti bez rizika da postane širi“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prerano je reći da li se tenzije između dve zemlje zaista hlade, ili Teheran i Tel Aviv jednostavno ulaze u kratki predah iz kojeg bi mogao da proistekne dalji sukob.

U međuvremenu, politički analitičar Noam Ostfeld rekao je da je razmena vatre pokazala da su se promenila pravila između Irana i Izraela, zbog čega može da postoji mogućnost od budućih napada i opasne eskalacije.

„Dugoročno gledano, iako još uvek mislimo da dalji direktni napadi na Iran nisu verovatni, postoji realna mogućnost da je ova najnovija razmena vatre stvorila jednu novu osnovu. Iran bi mogao da traži dalje indirektne načine da uzvrati Izraelu (kao što su otmice brodova), a Izrael bi mogao da izvede ograničene udare koji se mogu odbiti ili koji ne bi zahtevali dalju eskalaciju“, kaže on.

Džastin Kramp, veteran britanske vojske i izvršni direktor Sibilline, ocenio je da Iran ima svoje unutrašnje probleme zbog rastuće inflacije i za sada ne želi da stvari eskaliraju.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)