OSVOJIO MON BLAN I 500 MEDALJA, IŠAO U TESLINU ŠKOLU: Meteorolog Todorović nam je otkrio NEVEROVATNU ŽIVOTNU PRIČU!

Meteorolog Nedeljko Todorović široj javnosti je poznat po tome što promenljivu ćud Zemljine atmosfere poznaje u dušu.

Međutim, ono što veći deo javnosti ne zna jeste da on iza sebe ima čak 199 istrčanih maratona i na desetine osvojenih planinskih vrhova. A kako to obično biva, sve je počelo još u detinjstvu kada se nepovratno zaljubio u prirodu i sport.

Rođen je 1952. godine, u Karlovcu, gradu čije se ime nadaleko čulo zahvaljujići najpoznatijem učeniku karlovačke Velike kraljevske realke i jednom od najvećih umova svih vremena - Nikoli Tesli.

Za portal Espreso poznati meteorolog se prisetio dečačkih dana, momenta rađanja ljubavi prema sportu i meteorologiji, ali i kurioziteta da sedi u "Teslinim klupama".

- Išao sam u osnovnu školu u Karlovcu, naselje Rakovac pored Korane, koja je ujedno bila i gimnazija, a zgrada je još iz austrougarskih vremena (osnovana 1766.) U tu gimnaziju (viša realka) išao je Tesla posle dolaska iz Gospića. Stanovao je kod tetke odmah preko puta škole. Pretpostavljam da sam sedeo u istim “Teslinim klupama” pošto su u školi još bile u upotrebi stare klupe. Ta zgrada još postoji kao gimnazija. Sa vršnjacima sam se igrao, otkrivao okolinu, leti se kupao u Korani i Kupi. Provodio sam leta na selu kod baba i deda, pomagao u seljačkim poslovima, šetao po okolnim brdima tražeći sve bolji pogled, igrao se u potocima i rekama, priseća se meteorolog Nedeljko Todorović.

Nepredvidivi tokovi života su ga odveli iz Karlovca. U šestom razredu nova adresa njegove porodice postaje Beograd, grad za koji kaže da ima najbolju klimu na svetu.

Još tada je, neznajući za klimu i druge termine sa kojima će se bolje upoznati na fakultetu, radoznalo posmatrao grmljavine i letnje pljuskove, a zimi sneg.

Iako je želeo da upiše medicinu i položi Hipokratovu zakletvu, sudbina je za njega imala drugačiji plan.

- Vremenske prilike, pogotovo neprilike, uvek su me opčinjavale. Do pred kraj gimnazije nameravao sam da studiram medicinu, ali nisam imao šansu za upis jer su konkurisali sve “vukovci”, tako da sam se okrenuo meteorologiji. Kasnije sam shvatio da su ljudsko telo i procesi u atmosferi jednako nesagledivo složeni za razumevanje, kaže Nedeljko.

Kada meteorolog postane maratonac

U sportu je aktivan još od osnovne škole, a fizička aktivnost mu je pomogla da očuva i zdravo telo i zdrav duh. Dečačko jurenje lopte po livadama zamenio je atletikom, a jedan naizgled običan plakat ponudio mu je veliki životni izazov.

- Oduvek sam bio u sportu. Kao dete sam sa vršnjacima jurio loptu na livadi, kao omladinac i student igrao fudbal u klubu, učestvovao na krosevima i bio među boljima, u gimnaziji bio u atletskoj ekipi u skoku u dalj. Posle studija počeo sam da osvajam planinske vrhove, a trčanjem sam održavao opštu kondiciju. Početkom 80-ih slučanjo sam video plakat sa pozivom na atletsku trku, to je bio prvi izazov da isprobam kondiciju i uporedim sa sa drugim trkačima, aktivnim klupskim trkačima i rekreativcima. I tako iz trke u trku, pa sve veće dužine, priča Nedeljko za Espreso.

Prvi maraton je istrčao 1990. godine u Beogradu, u svojoj 38. godini života.

- Devedestih godina bilo je svega nekoliko organizovanih maratona, zatim se broj povećavao tako da sam poslednjih 15 godina istrčavao oko 10 maratona godišnje, tako da do septembra 2022. g. imam 199 maratona, ali i 7 ultramaratona (veće dužine). Na svakoj trci se dobija medalja, imam ih preko 500, maratonske su mi sve drage jer je svaki istrčani maraton poduhvat koji se ne zaboravlja, kaže naš sagovornik.

Titula "najpoznatijeg meteorologa"

Pojavljivanjem u medijima, Nedeljko je, hteo- ne hteo, postao javna ličnost i dobio titulu "najpoznatijeg meteorologa". Ipak, kako kaže, to mu nije bila namera, ali je svestan da je taj epitet zaradio svojim savesnim radom.

- Imam oko 80 stručnih i naučnih radova, uglavnom kao koautor, ali bih izdvojio onih deset objavljenih u poznatim svetskim časopisima iz oblasti meteorologije i klimatologije. Dobitnik sam književne nagrade “Neven” za knjigu namenjene deci. Sticajem okolnosti sam “najpoznatiji”, nije mi to bila namera u toku rada, ali su me mediji izgurali njihovim pozivima, verovatno je presudio i moj savesni rad. Ne smeta mi, mada ne volim kad poneko preteruje s tim epitetom, ističe Nedeljko.

Pohod na najviše planinske vrhove

Još kao student, putujući Jugoslavijom, upoznao se sa lepotama prirode, a najveći utisak na njega su ostavile planine. Kampovanja na planinskim jezerima bivših republika prerasla su u osvajanja planinskih vrhova širom sveta.

- Kao student putovao sam obalom Jadrana, od Ade Bojane do Trsta, kampovao na planinskim jezerima (Prespa, Durmitor). Lepota planina me dovela do članstva u planinarskom društvu, a onda su sledili sve veći izazovi, Bješnica, Triglav i mnogi drugi masivi i vrhovi. Svi usponi su nezaboravni, ali bih izdvojio Mon Blan, Kilimandžaro, Maunt Vitni u Kaliforniji, Elbrus i Pamir (ne i najviši vrh), ističe Nedeljko.

Osvajanje sve viših, zahtevnijih i opasnijih vrhova, kako kaže, navelo ga je da razmišlja o Himalajima.

- Dotadašnje pohode sam sam plaćao, ali Himalaji su nešto vrhunsko, treba jača organizaciona i novčana podrška. Nabavio sam topografsku mapu pristupa Everestu, snimke uspona raznih ekspedicija, ali nije bilo zrelo, pogotovo su me sećanja na pogibije alpinista na Pamiru spustila u doline na koliko-toliko bezbedne maratone, priseća se naš sagovornik.

Penzija, ali samo "na papiru"

Od januara ove godine, Nedeljko je formalno u penziji. Ipak, svojim poslom još uvek se bavi, pa ga često možemo videti na malim ekranima ili pročitati njegovu vremensku prognozu u novinama ili na portalima.

- Pratim vreme, u medijima sam povremeno u vezi prognoze, ponekad u vezi tumačenja klime. Pišem i dalje naučne radove, čitam knjige, održavam umnu kondiciju. I u sportu sam dalje, održavam fizičku kondiciju, idem na maratone. Ne primnećujem suštinsku razliku, normalno, nisam u istoj fizičkoj kondiciji kao pre 30-40 godina, ali imam mnogo više znanja i iskustva. Nadam se da će me poslužiti zdravlje.

Kaže da se ne oseća kao penzioner, a to dokazuje redovnom fizičkom aktivnošću.

- Trčim 1-2 puta nedeljno, radim zgibove za održavanje snage, nešto ređe vozim biciklim i idem na plivanje, sve to mi je dovoljno kondicije da i dalje idem na maratonske trke. U planine takođe odlazim, više kao šetač, mada ne odolim a da se popnem na neki vrh. Što se toga tiče, ne primećujem da sam u penziji, zaključuje naš sagovornik kome smo za kraj razgovora poželeli još puno tačnih prognoza, kao i sreću i vedru nebo na svakom narednom maratonu i planinarenju.

(Espreso)