TIJANA I OLGA SLIKAJU ZA DUŠU, A SADA GOVORE O TEŠKOM POLOŽAJU UMETNIKA: Pažljivo poslušajte njihove reči

Svaki mladi čovek tokom života želi da se bavi poslom o kome je maštao tokom svog odrastanja. Nema ništa lepše od osećaja da radite i živite od onoga što najviše volite. Nažalost, to nije slučaj sa mnogim mladim ljudima u Srbiji. Konkretno, slikari pored ovog umetničkog posla moraju da imaju i neko svoje primarno zanimanje, jer mnogim mladim umetnicima nije pružena šansa niti podrška. Razloga zbog toga je mnogo, a tome smo razgovarali sa slikarkama Tijanom Đorđević i Olgom Knežević.

Tijana i Olga bave se ovom umetnošću celog svog života. Sva svoja maštanja, nade i snove verno prikazuju na platnu i redovno učestvuju na izložbama. Poslednja izložba na kojoj su učestvovale sa svojim slikama bila je izložba koju je organizovala "Akademija 28".

Odaziv ljudi je bio solidan, ali da li je to dovoljna pažnja za mlade umetnike? Kakva im je pomoć neophodna i zbog čega većina ljudi nije dovoljno zainteresovana za ovu vrstu umetnosti? Evo šta o tome one imaju da kažu za portal Espreso.

Tijana Đorđević iako radi kao vaspitačica u jednom beogradskom vrtiću, slikanjem se bavi od najranijeg uzrasta. Osvojila je nagradu na međunarodnom takmičenju u Nemačkoj, a jedna od poslednjih lepih aktivnosti u kojima je učestvovala jeste crtanje ilustracija za knjigu koja je izdata u Vršcu, kao i sopstvenu izložbu u "Noći muzeja".

"Slikanjem sam počela da se bavim još u periodu vrtića, kada sam imala svega četiri godine. Tada sam počela da crtam različite linije, oblike, kao i figure. Međutim, moje prve prave slike koje sam naslikala bile su u osnovnoj školi. Kada sam bila treći razred naslikala sam "Podvodni svet" i ta moja slika je učestvovala na jednom međunarodnom takmičenju u Nemačkoj gde sam osvojila treću nagradu. To je moj prvi uspeh u tom ranijem periodu", kaže Tijana.

Tijana crpi svu svoju inspiraciju iz svoje mašte, a konkretan pravac slikanja kojim se bavi jeste - nadrealizam. Jedan od njenih upečatljivih motiva jesu i pečurke koje se vrlo često mogu uočiti na njenim slikama. Na poslednjoj izložbi u "Akademiji 28" učestvovala je njena slika pod nazivom "Šarena zima".

"Moja tehnika slikanja je sledeća, a to je ono što ja najviše i volim u pristupu mog rada - ono što zamislim u svojoj glavi, ja to i prenesem na platnu. Nadrealizam koji ja slikam upravo zahteva da svu tu maštu koju mi imamo, ili neke naše snove, oslikamo četkicom. Pravi primer toga je sledeće, ukoliko uzmemo recimo čašu, ja je neću posmatrati i precizno slikati po njenom obliku, već ću je naslikati onako kako sam je ja lično doživela", objašnjava Tijana.

Ipak, i pored svih lepota koje nosi i pruža umetnost slikanja, Tijana je svesna da položaj umetnika u Srbiji nije nimalo lak, kao i da su "vrata zatvorena" mnogim mladim slikarima, te da im nije pružena šansa. Razloga zbog toga je dosta, a jedan od njih je i potreba ljudi da se radije okrenu estetici, nego li da plate sliku i ukrase svoje prostorije.

"Poslednjih par godina uglavnom sam uspevala da prodajem slike preko maminih, tetkini, bakinih i dekinih prijatelja. To je trenutno jedini način na koji ja mogu da prodam svoje slike. Većina mladih slikara, uključujući i mene imamo problem sa galeristima. Oni uglavnom ne prihvataju slike od nas nepoznatih autora već izlažu slike poznatih slikara jer im je cilj prodaja slika. Na galerijama je čest slučaj da mogu da se pronađu na zidovima okačene slike poznatih autora koji više nisu među živima i njihove slike su mnogo više prodavanije od naših.", tvrdi Tijana Đorđević.

Kako kaže, pored toga da bi jedan mladi slikar mogao da proda svoja umetnička dela jako je bitan "dobar marketing" koji bi stojao iza njega, ali to je mukotrpan proces, sa druge strane, postoje i pojedinačni slučajevi gde organizatori izložbi uopšte ne žele da sarađuju sa novinarima i samim tim niko nije u prilici da sazna i čuje za određenu izložbu.

Isto tako, potražnja za slikama je minorna u odnosu na potražnju ljudi za, primera radi, tetovažama. Ona smatra da je razlog taj što ljudi više posvećuju pažnju estetici nego li kakvoj "dubinskoj umetnosti".

"Nema velike potražnje za slikama jer većina ljudi misle da su slike preskupe. Tako je vreme došlo da se sve svodi na neku vrstu estetike. Iskreno, pre će neko da se istetovira i da mu tetovaža stoji na ruci nego što će od mene da kupi sliku da mu stoji na zidu", zaključuje Tijana.

Slikarka Olga Knežević iz Beograda inspiraciju za svoja umetnička dela pronalazi u malim, običnim stvarima. Od njih uz određenu lepotu boja naglašava njihovu posebnost.

Olga svojim slikama oslikava realizam, provučeno kroz njenu emociju i boje su mnogo "intenzivnije nego sama realnost".

Pored toga što slika primarno za svoju dušu, ona vrlo često i nudi svoja dela na humanitarnim licitacijama ne bi li pomogla teško bolesnoj deci.

Poslednja humanitarna akcija na kojoj je učestvovala jeste izložba organizovana za pomoć deci koja su obolela od sindroma poznatijeg kao sindrom "dece leptira".

Na poslednjoj izložbi u "Akademiji 28" učestvovala je sa svojom slikom "Zimska bajka u komšiluku".

Ona tvrdi da postoji više problema sa kojima se slikari suočavaju u Srbiji, ali pre svega, oni moraju da krenu od sebe, da se zalažu, bore svim sredstvima i da iz dana u dan ulažu u sebe kako bi sebe predstavili u što najboljem svetlu.

"Postoji više faktora zbog čega je položaj umetnika u Srbiji na nezavidnom položaju. Želim da kažem da je ovaj posao jako neizvestan i nikada ne znaš kada ćeš naići na pravog klijenta, odnosno onog koji će tvoje delo da vrednuje na pravi način. Ta neizvesnost je sama posebi teška", smatra Olga.

Kako kaže, mlade talente trebaju da prepoznaju galeristi. Neki su u stanju da to prepoznaju na adekvatan način, dok drugi nisu za to previše zainteresovani. Pored zvaničnih konkursa, slikari se trebaju angažovati i na društvenim mrežama koje su u današnje vreme jako popularne.

"Živimo u eri informacionih tehnologija. Društvene mreže mogu da pomognu mladim ljudima da promovišu svoja dela, ali opet neophodno je angažovati adekvatne marketiške stručnjake koji bi im pomogli da za njihove radove sazna što više ljudi. Ali sa druge strane, i pored toga, smatram da mediji ne poklanjaju dovoljno pažnje nama slikarima i da promovišu druge komercijalne teme", tvrdi Olga.

Ipak, najbitnije je da mladi umetnici rade na sebi, da ulažu u sebe svaki dan, da vredno rade na svojim delima, da vremenom steknu poznanstva i tako prošire krug ljudi koji imaju ista interesovanja.

Sve u svemu, iako položaj mladih umetnika u Srbiji nije zadovoljavajući, Tijana i Olga smatraju da se upornost i rad isplate i da je najlepše kada se ljudi bave onim što zapravo najviše vole.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)