Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije o reformama: STVARAMO UNIJU SINDIKATA!

- Srpski radnici danas su u najgorem položaju u sindikalnoj istoriji, sa punim pravom možemo reći da na srpskom tržištu rada vlada robovlasnički odnos prema radniku koga ne štite ni zakoni, ni država i koji od svog rada ne može da živi. Neophodno je ujedinjavanje kapaciteta, svaranjepotpuno nove unije sindikata, koja će u potpunosti odgovoriti svojoj ulozi, kako bismo grupisali svoje snage u nastupu pred poslodavcima ma ko oni bili,aposebno prema državi-kaže na početku razgovora za Espreso Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, u poslednje vreme jedan od naistaknutijih sindikalnih lidera u Srbiji, povodom inicijative da se sindikalna scena u Srbiji reformiše i formira nov savez.

Zbog čega je Srbiji potrebna potpuno nov sindikalni savez pored svih postojećih koje imamo?

-Ključ svake priče jeste rezultat delovanja. A kada se napravi presek stanja on je po srpske radnike katastrofalan. Najniže plate u regionu, prava koja imaju pojedini strani investitori graniče se sa robovlasništvom, neimanje prava na lečenje, na godišnji odmor, bolovanje, ishranu u toku rada, neodredjeno radno vreme bez ikakve naknade za prekovremeni rad i sve što tišti srpskog radnika više su nego dovoljan razlog da se preispita uloga pojedinih dugogodisnjih sindikalista i oformi potpuno nov sindikalni savez ili unija koja će istinski zastupati radničku klasu. Danas imamo sindikate koji se osnivaju da bi bili produžena ruka poslodavaca, političara, države i ministarstava. Umesto da se bore za bolji materijalni i statusni položaj radnika, zarad lične koristi i interesa sindikalnih lidera oni su fikusi političara. Umesto da dižu štrajkove oni ih guše, umesto da se bore za kolektivne ugovore koji će istinski štititi interese radnika, oni pristaju da se za sitne lične interese radnici unize do te mere da od svog rada ne mogu dostojno da žive. Pobogu, pa radnik u srpskoj automobilskoj industriji drugi je na svetu po najnižim primanjima, samo je radnik u Indiji gore plaćen. Srpski vojnik ima najniža primanja u regionu, a dokazano je najbolji vojnik. U namenskoj industriji, koja je prema podacima Pentagona bila na četvtom mestu u svetu 1989.godine, danas radnici jedva sastavljaju kraj sa krajem, a namenska industrija je dovedena na rub propasti kako bi se prodala budzašto investitorima sa sumnjivim kapitalom, a opšte je poznato da je ova grana privrede motor za razvoj i uz energetiku jedna strateških resursa svake države . Gde odlaze milionski prihodi i novac iz srpske privrede? Postoji i državna dilerska firma koja je ozbiljan parazit u isisavanju novca namenske industrije. Pa u džepove posrednika i tajkuna sa kojima se svaka vlast obračunava i preti u predizbornim kampanjama, a kada sednu na vlast i sami postaju deo te pljačkaške družine. I gde god zagazite tu je blato. Da li je normalno da srpska deca preko agencija kod nazovi stranih investitora rade za 15 hiljada dinara, bez ikakvog osiguranja, a njima je država dala novac od kojih se te plate i finansiraju, kao i sve ostale infrastrukturne subvencije. Na sve to pojedini sindikalni lideri ćute, oni najveći koji to nikako ne bi smeli, druguju sa političarima, prave dilove.. Krajnje je vreme da se zapitamo da li je srpski radnik rob da mora da radi za tridesetak hiljada dinara.

Ima li rešenja ako je stanje već toliko loše?

- Naravno. Ali ono podrazumeva sistemsku promenu. Po čemu neki Samostalni sindikat i njegov lider Obrović imaju ekskluzivno pravo da navodno pregovaraju sa državom, sem činjenice da su glavni krivci za pogrom sindikalnih prava i ovakvu situaciju u kojoj se srpski radnik nalazi. Vojni sindikat Srbije od oktobra 2016. godine, čeka da mu se prizna reprezentativnost na teritoriji Srbije u delatnosti odbrane. Pravo pitanje je da li je razlog za to činjenica da ce onda upravo Vojni sindikat Srbije biti deo nekog tela na nacionalnom nivou gde baš taj Orbović i njemu slični neće moći lako da prodaju interese radnika. Zamislite državu u kojoj se vlast svom silom borila da donese novi Zakon o radu, a onda imamo to da sam ministar rada na najgrublji način krši taj isti zakon, umesto da ga sprovodi i štiti. To je na žalost svih nas današnja slika stanja u srpskom društvu. Rešenje je u ukrupnjavanju, stvaranju potpuno nove i iskrene unije ili saveza koji će imati zajednički nastup iskljucivo u interesu radničke klase i na cije lidere nece moći da utice ni jedan političar. Ovde se već bezmalo dve decenije govori o evropskim vrednostima, nameće put u EU u koju nikada nećemo ući, to je danas jasno i vrapcima na grani. Ali nikada nije pomenuto da sindikati u vodećim zemljama EU imaju poslanička mesta u tamošnjim parlamentima, da rade na edukaciji sa radnicima, i da je njihova snaga u rangu sa snagom države. Imali smo primere štrajkova kada se parališe kompletan avio saobraćaj u Nemačkoj,Francuskoj, kada stane cela Grčka, bezbroj primera koji pokazuju šta je prava snaga sindikata. Ovako rascepkani u Srbiji sindikati nemaju moć da pomognu boljitku srpskom radniku. Stvaranjem nove unije ili sindikalnog saveza, grupisali bi se infrastrukturni, ljudski i organizacioni kapaciteti, a što je najvažnije, stvorio bi se novi kontrolni mehanizam vlasti koji bi imao moć da tu ist vlast natera da radi u interesu društva koje je danas masakrirano i moralno i materijalno. Ta nova sindikalna organizacija treba da bude formirana na najsavremenjim principima udruživanja, koristeći pozitivna iskustva iz sveta. Ona treba da ima moderan i savremen informativni centar koji bi neposredno i svakodnevno komunicirao sa radnicima i održavao odnose sa javnošću i medijima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Imamo pozitivan primer strateške saradnje Vojnog i Policijskog sindikata Srbije. Sve naše akcije zahvaljujući odličnoj organizaciji i visokom profesionalizmu, pod ekstremnim uslovima i pritiscima vlasti, za vrlo kratko vreme dale su odlične rezultate. Ne bih da zvučim retrogradno ali samo ujedinjenjem koje ima jasno zacrtane ciljeve i iskrene namere, možemo da dodjemo u ravnopravnu poziciju da razgovaramo sa onima koji preko 20 godina na vlasti ponižavaju i pljačkaju narod i našu prebogatu Srbiju, u nakaradnom sistemu i pošasti koja je uništila radnike.

Podrazumeva li to i političko delovanje?

-Unija o kojoj u ovom trenutku govorimo kao ideji, i temi za razgovor sa ostalim sindikatima imala bi za cilj da bukvalno spase radnike u Srbiji, koji su usled demografskog egzodusa sve stariji, da omogući mlađima da ostanu u državi, da ne čiste toalete i konobarišu po zapadu, da nema ko da nas leči zato što doktori i medicinske sestre odlaze u Nemačku i Norvešku. To je primarni cilj. Osnovno pravo i svrha sindikalnog delovanja je učesce u donošenju odluka od značaja za interese onih koje taj sindikat zastupa. Upravo ovo je definicija politike, kao sto je definicija za one koje to ne zanima –idiot. Jasno je da sadašna vlast, kao isve pre nje polednjih 25 godina, teži ka tome da svi budemo idioti i da se ne interesujemo za naša prava i da ne učestvujemo u donošenju odluka koje sa na nas odnose. Ličnog mišljenja sam da sindikati u Srbiji moraju da uzmu aktivnije ušesće u donošenju odluka, odnosno politici, kao što je to danas slušaj u najrazvijenijim evropskim drzavama poput Norveške, Nemačke i Engleske. Voleo bih da čujem i jedan argument bilo kod današnjeg politicara u Srbiji na temu toga zašto sindikati ne mogu imati svoja poslanička mesta u parlamentu i pitatati se o donošenju zakona. Sa druge strane to je prečica i jedini put kako da što lakše sistemski rešimo probleme u jednom začaranom krugu u kome političari decenijama upropašćavaju srpsku privredu.

Da li ste zadovoljni postignutim u Vojnom sindikatu Srbije?

-U datim uslovima prezadovoljan. Ovo je jedini i prvi reprezentativni sindikat u Vojsci Srbije. I ubedljivo najprogonjeniji. Radlili smo i sada radimo u uslovima mobinga, progona, sudjenja za verbalni delikt, premeštali su po kazni vođe sindikalnih grupa... Naša snaga je u broju članova, zato što je vise od sedam hiljada članova ozbiljna snaga u Vojsci Srbije. Od prošle godine članovi smo značajne i veoma uticajne međunarodne organizacije iz Rusije, „Boevo bratstvo“ koja okuplja sindikate i interesne organizacije iz 33 zemlje bivšeg SSSR-a,Azije i Evrope, imamo bratsku saradnju sa sindikatom svih bezbednosnih službi Ruske federacije. Ove organizacije broje oko 17 miliona članova. Sa punim pravom i ponosom možemo reći da je Vojni sindikat Srbije danas respektabilna organizacija koja pre svega uživa veliko poverenje pripadnika Vojske Srbije i ugled u javnosti. Naš krunski cilj je potpisivanje kolektivnog ugovora za zaposlene u delatnosti odbrane. Danas su u tom smislu pripadnici Vojske Srbije diskriminisani. Ukoliko se to uskoro ne dogodi, ne udje se u pregovore, bićemo prinudjeni da svoja prava i prava svojih porodica ponovo tražimo na ulici. I tu ostajemo do ostvarenja naših zahteva usmerenih isključivo ka oporavljanju i jačanju nase ponižene vojske i njenih pripadnika.

BONUS VIDEO:

Espreso intervju, Boško Obradović i Saša Radulović

(Espreso.co.rs / D.Ilić)