Odlučila sam da ostavim cigarete: Dan prvi - kao u paklu! Sve i svi me nerviraju! (FOTO)

Dan je počeo kao i svaki drugi. Ustajem, oblačim se, spremam za posao. Ono što će ovo jutro odvojiti od svih ostalih jeste odluka da ostavim cigarete. Možda zvuči bezazleno, lako ili čak glupo, ali verujte - ovo je jedna od najtežih odluka koje sam donela u životu. Po navici, svraćam na obližnju trafiku, uzimam taj otrov i odlazim na kafu, da se rasanim pre posla. Pakla u džepu, upaljač u ruci.

Prvu cigaretu zapalila sam u srednjoj školi, sa 16 godina. Naravno, iz radoznalosti, da bi mi samo dan kasnije prešlo u naviku, koja traje punih 10 godina. Prilično, ako se slažete. Sedam u kafić i palim prvu i poslednju. Jedino pušači znaju koliki je užitak kad ujutru uz kafu ili posle jela povučete dim. Nisam baš potpuno svesna šta se dešava. Uživam u onome što ostaviti MORAM i razmišljam kad će nastupiti prva kriza i hoće li je biti. A biće je, jer mi je jedna pakla dnevno minimalna količina koju unosim u organizam.

Završavam i gužvam paklu. To je to. Sad nema nazad. I agonija počinje... Devet ujutru. Pre par minuta sam ugasila. Nisam nervozna. Trudim se da razmišljam kako da istrajem u odluci da ne zapalim kad poželim cigaretu. Pola jedanaest. Stiže kafa. Sam miris kofeina povlači neverovatnu želju za duvanom. Kolege izlaze da zapale po jednu. Nervoza počinje.

Do pola dva uspela sam da ostanem skoncentrisana na posao. Blaga želja za cigaretom prerasta u mučenje. Dlanovi mi se znoje i ne mogu da prestanem da cupkam nogom o pod. Kolege me savetuju da pijem vode. Trudim se da ne razmišljam, ali ne vredi. Nakon 5 i po sati bez cigarete, svi počinju da mi idu na živce. Ljudi, posao, pa i tekst koji pišem. Sve. Izlazim da se prošetam.

Posao je prošao kako je prošao. Kao po trnju. Nervozna stižem kući. Bacam stvari na krevet. Momentalno osećam miris cigarete, pošto živim s ljudima koji su takođe pušači. Kriza. Pokušavam da skrenem pažnju na druge stvari, ali ne ide mi. Jedino o čemu razmišljam je ukus cigarete. Osam je uveče. Držim se, ali teško. Jedva čekam da prođe vreme i da legnem u krevet. Da zaspim kako ne bih razmišljala o tome kako da zapalim. Ovo izluđuje.

Preživeću danas... a za sutra... Zaista ne znam. Čitaćemo se još :) Cigarete su droga, verujte mi. (Dunja Čavić)