NEVEROVATNA SUDBINA BAKE I NJENOG SEDMOGODIŠNJEG UNUKA: Već 21 godinu živi u baraci na groblju bez STRUJE

Ljubica Zdionica iz Bežanijske kose imala je idiličan život, krov nad glavom, posao u državnoj firmi, a ostvarila se i kao majka. Tek što joj je ćerka napunila tri godine, dobila je otkaz i sa papirom tehnološkog viška završila je na ulici. Tačnije, u baraci smeštenoj između bežanijskih solitera i groblja.

Punih dvadeset i jednu godinu, ova žena živi u uslovima nedostojnih čoveka. Bez struje, vode, kupatila.

"Stanovala sam pod kirijom i firma mi pukla, radila sam u fabrici satova i firma mi se raspadne i dođem ovde sa ćerkom kada je imala tri godine. Tu je bilo puno baraka ranije. Pravili su neku zgradu tu, i onda sam ja ušla u najgoru baraku jer nemam gde. Reko`, uzeću tu pa neka je najgora, samo da imam gde da spavam, da imam da se odmorim negde", priseća se ona prvih dana provedenih u baraci, koju je vremenom učinila funkcionalnom.

Taman kada se navikla na život u teškim uslovima, iz firme koja je zidala zgradu su rešili da je isteraju

"Onda su isekli struju, isekli vodu, isekli šta god.. Ta firma, "Sedmi juli", to je njihovo bilo dok su oni radili tu imali smo struju i vodu, ali su posle isekli. Ćutala sam da se ne bi svađala, da me ne bi izbacili, pokušavali su na sve moguće načine", objašnjava ona.

Uspela je da se izbori da ostane u baraci. Ipak, niko joj ne bi pozavideo na tome.

"Vodu nosim sa groblja celo leto, zimi mi ne daju, kada god pitam da mi daju vode, ne daju, a meni treba za piće i onda šta ću, uprtim kese i zamolim komšinicu", navodi Ljubica, kojoj je najveći problem da naloži preko zime, tako da im bude toplo.

Žena borac ne odustaje. Čisti stanove kako bi pomogla sinu i sedmogododišnjem unuku da se izbore za bolju budućnost i nada se da će nadležni jednom imati sluha za njihove probleme.

(Espreso/Kurir)