PORODICA DABROVA DOSELILA SE U MAČVANSKI KRAJ: Kome smeta što mirno grade na reci Jerez?

U selo Mačvanski Pričinović, kod Šapca, pre mesec dana naselili su se novi stanovnici. Porodica dabrova je na mirnoj reci Jerez koja protiče kroz atare ovog mesta počela da gradi branu. Meštanima je postalo jasno da su se naselili dabrovi kada su na obali spazili oglodana stabla jasike, a vrlo brzo bila je uočljiva i njihova građevina na reci.

Posle prvih fotografija koje su se pojavile na društvenim mrežama nizali su se brojni komentari, među kojima dominiraju dušebrižnička upozorenja kako će meštane ovog sela vrlo brzo zaboleti glava od "zlodela" vrednih glodara.

U selu su zbunjeni i čude se otkud dabrovi u "njihovoj reci".

- Reka je mala, čista, mirna, valjda im je odgovaralo da se ovde nastane - rezonuju pojedinci hvaleći se lepotom i zdravom životnom sredinom.

Drugi su odmah digli svoj glas protiv dabrova. Prepričavajući kako su u nekim selima u Mačvi kanali na kojima su sagradili brane poplavili njive, a životinje, navodno, usevima nanele dodatnu štetu tako što su sve obrstile, pa se plaše da će tako biti i u njihovom mestu.

Upravnik Specijalnog rezervata prirode "Zasavica" Slobodan Simić, glavni "krivac" što su se dabrovi skoro vek nakon istrebljenja 2004. godine vratili u Srbiju, sa ponosom prognozira kako će dabrovi za deset godina "zauzeti celu Srbiju".

- Prvi dabrovi posle istrebljenja početkom 20. veka stigli su u Zasavicu pre 18 godina. U rezervatu se nastanila 31 jedinka, u porodicama i pojedinačno, a nešto kasnije i u Obedskoj bari. U Mačvi neprestanu šire svoje stanište i ima ih sve više, trenutno najmanje 15 porodica samo u Zasavici. Odavde su vremenom jedinke naselile Jadar, Drinu, stigli su i do Valjeva i Morave - kaže Simić.

Simić objašnjava da mladunci dabrova posle dve godine odlaze iz porodice i "zauzimaju" nove teritorije gde biraju pogodne lokacije za gradnju svojih "kuća".

Tako su, verovatno, mladi dabrovi iz Save u koju se kod Šapca uliva rečica Jerez stigli u Mačvanski Pričinović da bi se ovde skućili.

- Procenjuju gde je zgodno da sagrade svoj dom, pa biraju mesta u blizini vode. Na reci grade branu da bi zadržali potreban minimum dubine vode. Ona im služi da iz vode uđu u kuću gde se sakrivaju. Veliki su graditelji, pa, na primer, na Drini kuće grade pod zemljom, a gde su mirne vode prave ih od drveća i granja koje se nalazi u blizini reke - objašnjava Simić.

Da bi sagradili branu dabrovi svojim oštrim zubima obaraju stabla, a hrane se korom, mladicama i gornjim delovima grana različitog drveća, a najčeće vrba. Iza njih najčešće ostaje pustoš u blizini mesta gde grade svoj dom, pa ljudi smatraju da su velike štetočine.

- Ljudi su sebični i hoće sve u prirodi samo za sebe. Dabrovi su, naprotiv, veoma korisni jer održavaju stare ekosisteme i doprinose opstanku biodivirziteta. Brojne su njihove konkretne zasluge. Na Batru, pritoci reke Zasavice, recimo, koja je bila presušila, nakon što su dabrovi napravili branu vratio se vodotok, što je značajno za brojne organske vrste - navodi Simić.

Prema poslednjim procenama u Srbiji ima između 2 i 3 hiljade jedinki da dabrova. Oni su kod nas strogo zaštićena vrsta, a Zakonom o zaštiti prirode propisane su zabrane hvatanja, držanja i ubijanja, kao i uništavanja staništa.

(Espreso / Telegraf)