Trujemo se srpskim krompirom, Nemci ga zabranili!

Kako to da se u dućanima pod etiketom domaćeg prodaje medna mešavina u kojoj je tona kineskog meda i kilogram domaćeg? Zašto se u Hrvatskoj prodaje povrće iz zemalja izvan EU koje prskaju svoje proizvode pesticidima koji su u Hrvatskoj zabranjeni?

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Do kada će važiti pravilo da se domaća hrana kontroliše od polja do stola, a ona iz zemalja EU uvozi bez ikakve kontrole? Ovo su samo neka od pitanja koja su ostala bez odgovora na jednom okruglom stolu u Hrvatskoj, ali su listom ista kao I ona koja muče potrošače u Srbiji. Ivo Delonga iz hrvatske kompanije koja sprovodi kontrole hrane, kaže da se 80 odsto kontrole radi po ugovoru (samokontrole), a u ostalih 20 odsto ubrajaju se druge kontrole. “Trebalo bi kontrolisati svu hranu bilo da je ona iz Holandije ili Tajlanda. Trebalo bi razmisliti i o objedinjavanju svih inspekcija koje rade s hranom da ne bi došlo do preklapanja ovlašćenja. Eto, lani nismo imali nijedan uzorak GMO soje, što je posledica velike akcije u kojoj smo pre tri godine upozorili na opasnost od takve soje”, rekao je Delonga i dodao kako bi sada trebalo pooštriti kontrolu sojine sačme koja se i inače deklariše kao GMO.

Matija Brlošić, predsednik HPK, požalio se na propuste u označavanju i deklarisanju proizvoda. “Kako to da se u dućanima pod etiketom domaćeg prodaje medna mešavina u kojoj je tona kineskog meda i kilogram domaćeg? Na svašta se može napisati da je iz Hrvatske, a nigde nije propisano koliko toga u sastavu treba biti. Znamo li je li mleko s velebitskih pašnjaka baš s tih pašnjaka?”, istakao je Brlošić. Branko Bobetić, direktor Croatiastočara, upozorio je na propuste u deklarisanju mleka i sireva, poput trapista koji to zapravo nije. “Hrvatska nema plan monitoringa uvoznih proizvoda. Imamo najnižu cenu mleka u EU, a u vrhu smo kvaliteta proizvodnje”, rekao je Bobetić. Hrvoje Gregurić, predsednik Zajednice udruženja hrvatskih povrtara, upozorio je na nelojalnu konkurenciju uvoznog povrća koje se pojavljuje na našim policama kada je berba domaćeg i tako mu ruši cenu. “Predao sam ministru popis kompanija koje uvoze povrće iz Srbije i BiH i na njemu uopšte ne navode zemlju porekla, nego samo pišu da je "iz otkupa". To se povrće tretira sredstvima koja su kod nas zabranjena”, rekao je Gregorić. Damir Mesarić, predsednik Udruženja međimurskih proizvođača merkantilnog krompira, jedini je od učesnika skupa rekao kako hrana u Hrvatskoj nije sigurna.

“Kod nas se prodaje krompir iz BiH i Srbije od proizvođača koji nisu kao mi prošli kurs za upotrebu pesticida. To je roba koja ima puno pesticida od kojih su mnogi kancerogeni i puni su alergena. Onaj dečak je preminuo od salmonele iz jaja, a ljudi se i dalje truju krompirom čiji je uvoz Nemačka zabranila”, rekao je Mesarić. Kaže kako je upozorio nadležne iz Ministarstva, ali su mu poručili da svoje sumnje potkrepi dokazima. “Pa šta je onda njihov posao? Ljudi se truju lošim krompirom, a uskoro će ga biti još više jer mi svoj sve više izvozimo i prolazimo sve kontrole bez problema”, kaže Mesarić. Svi učesnici okruglog stola saglasili su se da je Hrvatskoj što pre potreban Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi koji bi regulisao mnoga pitanja u lancu proizvođač, trgovac, potrošač. Svoju šansu domaći proizvođači vide u kratkom lancu snabdevanja lokalnom hranom, za studente, škole, bolnice, vojsku...

BONUS VIDEO:

Penzionerske muke u Srbiji

(Espreso.co.rs / Jutarnji)