SAM JURIŠAO NA NEMCE I POLOMLJENIM BAJONETOM ZAROBIO 15 VOJNIKA: Ovaj SRBIN je zadužio američku vojsku u Prvom svetskom ratu!

Amerikanci se rado sećaju i slave "Velikog Džejka Aleksa", ratnog heroja koji je poznat posvom neverovatnom žrtvovanju i hrabrosti uPrvom svetskom ratu.

Malo ko od njih zna da je Džejkovo pravo ime zapravo Aleksa, a prezime Mandušić, i da je reč o Srbinu koji je zadužio njihovu naciju.

Ovo je priča o neverovatnom čoveku, velikom borcu i neustrašivom duhu koji je uspeo da u najmračnijim vremenima pokaže svoje veliko, hrabro srce.

Velika familija

Aleksa Mandušić rođen je na Kosovu, u Prizrenu 13. jula 1887. Tada je ta teritorija bila pod austrougarskom vlašću. Rođen je u velikoj porodici, i imao je osmoro braće i sestara. U Priznenu je završio četiri razreda škole, i kao i mnogi njegovi vršnjaci odmah počeo da radi.

Mandušić je kratko vreme bio čobanin. Međutim, ni on ni njegova porodica nisu želeli da se zadovolje ruralim životom pod okupacijom. I sam Aleksa je želeo više. Oni koji su ga poznavali u to vreme svedočili su o njemu kao o visokom, mršavom, elokventnom i snalažljivom.

U potrazi za avanturom i boljim mogućnostima sa svojom braćom Krstom i Antom Manušić odlazi u Ameriku. Tada je imao 18 godina.

Obećani grad i ugovoreni brak

On i njegova braća imali su plemeniti cilj - želeli su da zarade dovoljno novca da svojoj velikoj porodici izgrade dovoljno veliku kuću u koju bi svi oni stali.

1905. godine braća pristižu u grad koji je bio "obećani" za većinu Srba tog vremena - Čikago. Taj grad je i tada bio veliki industrijski centar u kojem su fabrike bujale, a samim tim i poslovi i naravno svima neophodni novac.

Mandušić se u Čikagu brzo snašao, pa je počeo da radi u čuvenoj fabrici "Moris". Tu je vredno radio čitavih pet godina.

Aleksa se još jednom pre izbijanja Prvog svetskog rata vratio u svoj zavičaj. Ali, tamo ga je sačekao pravi šok. Roditelji su ga dočekali sa velikim iznenađenjem - pronašli su mu ženu.

Oni su za njega dogovorili brak sa Velinkom Zrnzević. Aleksa je buduću ženu tada prvi put video. Poštujući želje roditelja, nije se bunio i pristao je na brak.Čak je govorio da mu se ona vrlo dopada.

Kada se vratio u Ameriku, rat je već bio na pomolu, i sudbina je čekala na mladog heroja.

Odlazak na front

Ne zna se kada je tačno Mandušić pristupio američkoj vojsci. To nije moglo biti pre 1917. kada su SAD ušle u Prvi svetski rat. Poznato je samo da je regrutovan u Čikagu gde je u to vreme već živeo.

Kada je čula za njegovu odluku da želi da ode u vojnike, Velinka je doživela šok. Nikako nije htela da joj muž pogine na drugom kontinentu, i zabranila mu je da ode.

Vojnici su tada mogli da odu u rat samo uz dozvolu supruge. Velinka je bila odlučna da spreči Aleksu u svojoj suludoj nameri, ali je on nadmudrio.

Kada se upisivao, promenio je svoje ime u Džejk Aleks i naveo je da je neoženjen. Uskoro će to ime zapamtiti cela Amerika.

Prvi svetski rat bio je do tada najkrvaviji sukob u ljudskoj istoriji, koji je odneo milione života. Svet je nemo posmatrao stradanje i krvoproliće do tada neviđenih razmera, sa novim oružjem koje je kosilo vojnike.

Mandušić je služio je pri 33. američkoj pešadijskoj diviziji. Bio je to deo Bitke kod Amijena, poznate i kao Treća bitka za Pikardiju, koja je počela dan ranije. Reč je o početnoj fazi savezničke ofanzive protiv Nemaca, kasnije nazvanoj Stodnevna ofanziva. Ova operacija je, najzad, dovela i do okončanja Prvog svetskog rata.

Hrabro srce

Upravo u toj operaciji pamti se neverovatno hrabar i lud Mandušićev poduhvat koji mu je i doneo čuveni orden.

Medalju časti zaradio je u borbama u Francuskoj, kod mesta Šipili 1918. godine. Dok je njegov vod pokušavao da osvoji jedan greben, svi oficiri su izginuli, pa je Aleksa Mandušić preuzeo komandu i poveo svoj vod u napad.

Međutim, zaustavilo ih je mitraljesko gnezdo. Onda je Mandušić sam krenuo na gnezdo, kada je ostao bez municije, borio se samo bajonetom. Uspio je da osvoji mitraljesko gnezdo i zarobi 15 nemačkih vojnika.

Zbog ogromnog žrtvovanja za zemlju koja mu je podarila bolji život, Amerika mu je uzvratila časno.

Orden koji je Mandušić zaslužio nije, inače, često dodeljivano američko odlikovanje. Ova medalja se dodeljuje isključivo pripadnicima američke vojske za lične postupke hrabrosti koji prevazilaze poziv dužnosti. U ime Kongresa Sjedinjenih Država, odluku o dodeli ovih odlikovanja donosi predsednik Amerike.

- U kritičnom trenutku tokom borbe, pošto su svi oficiri njegovog puka poginuli, kaplar Aleks preuzeo je komandu nad vodom i predvodio ga sve dok njegovo napredovanje nije zaustavljeno vatrom iz neprijateljskog gnezda. Onda se sam (Aleks) probijao nekih 30 jardi (nešto više od 27 metara) pod snažnom vatrom i napao gnezdo. Svojim bajonetom ubio je petoricu neprijatelja, a pošto ga je ispraznio, zarobio je 15 vojnika služeći se kundakom - piše u obrazloženju njegove Medalje časti.

Smrt

Nakon rata Aleksa Mandušić, koji do kraja života ostao Džejk Aleks, vratio se u SAD kao vodnik. Kasnije je unapređen u čin pukovnika. Nastavio je sa životom u Čikagu u zemlji za koju se žrtvovao i koju je zavoleo.

Preminuo je 1959. godine u bolnici za ratne veterane u Čikagu. Njegovo telo počiva na groblju manastira Svetog Luke u Libertivilu. Objekat vojske Sjedinjenih Država namenjen za obuku sa bajonetima u Fort Noksu u Kentakiju nazvan je po njemu – „Veliki Džejk Aleks Mandušić“.

Ovaj heroj srpskog porekla svojom hrabrošću oduševio je i zadužio danas najmoćniju svetsku naciju.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs )