icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

velika igra svetske klase

Jedan od najvažnijih festivala umetničke igre na proleće u Beogradu: Više od 30 izuzetnih koreografskih postavki pred domaćom publikom

Podeli:

  • 25
Tokom 2017. godine, holandska trupa Introdans puni 45 godina. Jubilej se obeležava u velikom stilu, programom “TUTTI”, u kome nastupaju oba ansambla ove kompanije.
foto: Promo
foto: Promo

Flamansko-marokanski koreograf Sidi Larbi Šerkauji, Italijan Mauro Bigonceti i Grk Dimitris Papajoanu daju svoj lični, posve individualni pečat umetnosti savremene igre, kroz dela koja su posebno rekonstruisana za Introdans.

 

U okviru večeri, koja je na programu 14. Beogradskog festivala igre 29. marta u Centru Sava, trojica koreografa prizivaju spokojnu lepotu, u vrtloge strastvene i sirove igre. Važno je dodati da su Šerkauji, Bigonceti i Papajoanu, već osvojili naklonost beogradske publike, jer su njihovi radovi sa velikim uspehom predstavljeni na prethodnim edicijama festivala…

 

Meditativnim delom “U spomen”, u formi omaža svojim precima, Šerkauji ispituje vezu između stvarnosti i sećanja. U imaginarnom podzemnom svetu, igrači istražuju magnetne i polarizujuće sile, poput nežnosti i agresije, privlačnosti i odbojnosti, sve do hipnotišućeg efekta. Kao dete, Šerkauji je želeo da slika svet oko sebe. Međutim, kada su dve dimenzije, koje su olovka i papir dozvoljavale, počele da ga sputavaju - inspirisan Majkl Džeksonom - počeo je da igra. Tako je za kratko vreme dospeo u razne pozorišne i televizijske programe, a onda odlučio da svoje obrazovanje u oblasti igre, proširi u školi P.A.R.T.S, čuvene flamanske koreografkinje Ane Tereze de Kirsmaker, u Briselu. Upravo tamo je došao u kontakt sa radovima velikih majstora poput Vilijama Forsajta, Pine Bauš i Triše Braun, ali i različitim stilovima ulične igre.

 

Godine 1995, u Gentu dobija Nagradu za najbolji solo, koji je kreirao na inicijativu Alena Platela. Savremeni mjuzikl Endrjua Vejla “Anonimno društvo”, nastao 1999. godine, jeste njegov koreografski debi, koji je odmah poneo nekoliko međunarodnih priznanja. Već naredne godine, na BITEF-u dobija nagradu za komad “Rien de Rien”, nastao za trupu Les Ballets C de la B.

 

foto: Hans Geritsen

Nakon toga slede brojni uspesi, ali i Nagrada Nižinski, nemačka Kairos nagrada, Nagrada Sera Lorensa Olivijea (zajedno sa kolegom Damjenom Žaleom), nagrada Benois de la Danse, i druge. Titulu Mladog umetnika u interkulturalnom dijalogu između arapskih i zapadnih zemalja, dodelio mu je UNESCO, 2011. godine. Šerkauji je kreirao za mnoge poznate kompanije i teatre, među kojima su Balet Monte Karla, Veliki ženevski teatar, švedski Kulberg balet, Kraljevski danski balet, De Munt u Briselu, Sadlers Vels u Londonu... Trenutno, on najviše stvara za svoju kompaniju Eastman, sa kojom je dostigao uspehe svetskih razmera. Treba dodati da je nedavno radio koreografiju za film Džoa Vrajta “Ana Karenjina”, u kome igraju Kira Najtli i Džud Lo, ali i sarađivao sa Damijenom Žaleom i Marinom Abramović na postavci “Bolera” za Balet pariske Opere. Od 2015. godine, Šerkauji je na poziciji umetničkog direktora Kraljevskog flamanskog baleta.

 

“Kantata” je sirovi, strastveni i moćni komad, u kome italijanski koreograf Mauro Bigonceti, oživljava različite likove iz italijanske provincije. Čini se da su to poslednji sati svadbenog slavlja, dok u vazduhu lebde naklonost i ljubav, ili se ponekad stavovi sučeljavaju istovremeno verbalno i fizički. U ovom radu – koji može računati na ovacije publike – Bigonceti pokazuje svoj nesvakidašnji talenat za velike ansamble, dok kombinuje tradicionalne i savremene stilove, na potpuno prirodan način. Rođen u Rimu, on je svoje igračko obrazovanje stekao u Baletskoj školi Opere u Rimu, a kasnije svoj prvi angažman dobio u Baletu rimske Opere. Godine 1983, prelazi u Aterbaleto, savremenu kompaniju umetničke igre iz Ređo Emilije, gde se susreo sa radovima Elvina Ejlija, Glena Tetlija, Vilijama Forsajta i Dženifer Miler, ali i repertoarom Balanšina i Masina. Bigoncetijev prvi komad bio je “Sei in movimento”, postavljen na muziku J. S. Baha, i kreiran za Aterbaleto, 1990. godine. Nakon samo dve godine, on napušta ovu trupu i karijeru igrača zamenjuje statusom slobodnog koreografa. Najvažniju saradnju tokom narednog perioda, ostvaruje sa Baletom Toskane, da bi se 1997. godine vratio u Aterbaleto na poziciju umetničkog direktora, koju je zadržao do 2008. godine. Pored brojnih naslova nastalih za ovu trupu, Bigonceti je kreirao za mnoge poznate kompanije i teatre, uključujući Engleski nacionalni balet, Nacionalni balet Marseja, Štutgart balet, Državni balet Berlina, Državni balet Drezdena, Balè da Cidade iz Sao Paola, Njujork siti balet, Veliki kanadski balet iz Montreala, Balet rimske Opere, Elvin Ejli kompaniju… Tokom 2016. godine, Bigonceti je bio direktor Baleta Teatra milanske Skale.

 

Iako je grčki reditelj, koreograf i vizuelni umetnik Dimitris Papajoanu izgradio izuzetnu međunarodnu reputaciju, komad “Nigde” za Introdans, je ujedno i njegov prvi rad koji se predstavlja u holandskim teatrima, do sada. Ono što čini rukopis Papajoanua posve posebnim, jeste sposobnost da kreira čistu magiju sa minimalnim sredstvima. Kratka, ali impresivna scena u ovoj produkciji, savršena je ilustracija: dugi niz igrača otkriva se i svlači u paru, dok ruke ansambla formiraju očaravajuće ustalasalo more. Sa čvrstim korenima u likovnoj umetnosti, Papajoanu je rano postao poznat kao strip crtač i slikar, da bi kasnije svoju pažnju usmerio ka scenskim umetnostima kao direktor, koreograf, izvođač i dizajner scenografije, kostima i svetla. Pokretač njegovog rada bio je Plesni teatar Edafos, grupa koja je postojala 17 godina i ostavila neizbrisiv trag na grčkoj umetničkoj sceni. Postao je slavan i kao kreator ceremonije Olimpijskih igara u Atini, 2004. godine. Od 1986. posvetio se kreiranju intenzivno vizuelnih, originalnih radova – hibrida eksperimentalne igre, fizičkog teatra i scenske umetnosti. Na prethodnom Beogradskom festivalu igre, njegova trupa iz Atine je oduševila beogradsku publiku sa delom “Mrtva priroda”.

 

foto: Hans Geritsen

A trupa Introdans, oni od 1971. godine zasenjuju publiku širom sveta! Ne postoji ni jedna kompanija koja se može pohvaliti toliko različitim i bogatim repertoarom, kao što je to Introdans. Od osnivanja trupe, misija je ostala nepromenjena: pridobiti najširu publiku za umetničku igru. To postižu prikazivanjem atraktivnih produkcija za mlade i stare, koje izvode igrači svetske klase. Introdans donosi publici najbolje i najzanimljivije komade svetski poznatih koreografa, poput Sidija Larbija Šerkaujia, Lusinde Čajlds, Nača Duata, Jiržija Kilijana, Hansa van Manena, Kajetana Sota, i mnogih drugih.

 

Energija predstava nailazi na nagrade i priznanja, podjednako u Holandiji i svetu. Zapravo, Introdans je jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda u kulturnom sektoru. Trupa putuje od Amerike do Azije, i od Švedske do Južne Afrike. Tokom proteklih deset godina, Introdans je posetio preko trideset zemalja, stalno nastupajući u Indoneziji, Kini, Južnoj Africi, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji. Najprestižniji nastupi, pored predstava tokom kraljevskih državnih poseta, bili su na Novoj sceni Boljšoj teatra u Moskvi, u brodvejskom teatru New Victory, kao i na festivalu Fall for Dance u Njujorku. Tokom manje od četiri godine, Introdans takođe beleži ‘recipročne kulturne događaje’ koji podrazumevaju predstave tokom zvaničnih poseta Nj.K.V. Beatrise od Holandije.

 

Pod sloganom „Velika igra“, jedan od najvažnijih festivala umetničke igre u svetu, u okviru svog četrnaestog izdanja od 24. marta do 11. aprila, predstavlja publici izuzetan izbor naslova. Ukupno 15 kompanija iz 10 zemalja, sa preko 30 koreografskih postavki, biće predstavljeno u Beogradu i Novom Sadu. Festivalu prethodi revija filmova Dani igre u Kinoteci, brojne radionice, majstorski kursevi i izložbe, kao i gostovanje predstave „Brodski/Barišnjikov“ u režiji Alvisa Haramanisa i izvođenju slavnog Mihaila Barišnjikova.

 

Beograd je zahvaljujući ovoj manifestaciji postao važna stanica u biografiji umetnika koji kreiraju trendove i ispisuju istoriju plesne scene, mesto gde se otkrivaju nove produkcije, i sa podjednakom pažnjom predstavljaju poznati i mladi autori. Aktuelnost programa određuje poziciju manifestacije na međunarodnoj mapi, dok visoki standardi i hrabro uvođenje novih plesnih formi, koreografskih rukopisa i estetike, istovremeno unapređuju očekivanja publike i diktiraju izazove kreiranja sadržaja.

 

Otkrivajući umetničku igru kroz njene vrhunske domete, Beogradski festival igre je pridobio brojnu publiku. Tako je od osnivanja predstavljeno preko 300 radova poznatih koreografa, dok poslednjih godina svako izdanje prati oko 22.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva. Istovremeno, festival pruža ogromnu podršku domaćim profesionalnim igračima, pedagozima, koreografima i predstavnicima svih umetničkih oblasti. Dragocene informacije i kontakti sa inostranim trupama, otvorile su vidike, mogućnost stipendiranja i angažmana mladim igračima, dok su uspešne komade na domaćoj sceni ostvarili upravo inostrani koreografi koje je festival predstavio.

 

Beogradski festival igre se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica i Grada Beograda. Za afirmaciju umetničke igre i realizaciju programa u Vojvodini, značajna je saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu. 

 

 

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...