icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

​GASTRO

Aronija – bobice koje leče

Podeli:

Bilo da se upotrebljava u sušenom obliku ili kao sok, ovo voće ima blagotvorno dejstvo na organizam, podstiče cirkulaciju, ublažava migrenu, snižava pritisak, popravlja imunitet, ali i sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija
foto: Shutterstock, Profimedia
foto: Shutterstock, Profimedia
Aronija najviše liči na borovnicu, a dobila je naziv sibirska borovnica jer je iz Severne Amerike prvo dospela u Sibir i zbog toga što je otporna na niske temperature. U Evropi je privukla pažnju pre svega zbog svoje lepote, a posle toga ljudi su počeli da otkrivaju i njene medicinske blagodeti. Bogata vitaminima, mineralima i antioksidantima, aronija predstavlja lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih oboljenja, kao što su karcinom debelog creva, kardiovaskularne bolesti, hronična zapaljenja, a posebno se ističe njen blagotvoran uticaj na pravilan rad organa za varenje.

BOGATA ANTIOKSIDANTIMA

Ovo bobičasto voće reguliše pravilan rad i izlučivanje hormona štitne žlezde, kao i pankreasa pa može biti korisna u lečenju dijabetesa. Podstiče zarastanje rana, usporava starenje organizma i kože, sprečava nastanak bora i štiti od UV zračenja. Jača imuni sistem i dobra je hrana i lek za decu, sportiste i rekonvalescente. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. Veruje se da antioksidanti iz aronije pomažu u lečenju svih hroničnih bolesti, kao što su kanceri, srčana oboljenja, Parkinsonova bolest, bronhitis... Sadrži najviše antioksidanata od 277 vrsta namirnica, uključujući i drugo jagodičasto voće, bobice, citruse, povrće, žitarice i začine. Aronija poboljšava cirkulaciju u krvnim sudovima glave i pomaže kod glavobolje i migrene. Osim toga, smiruje grčeve i upalu sluzokože creva, pospešuje bolji rad jetre i izlučivanje žuči, a blagotvorno deluje i kod svih upalnih stanja organa digestivnog trakta. 

U KULINARSTVU

Aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok ili sirup. Od kilograma svežih, neoštećenih plodova dobija se oko 600 ml gustog soka, tamne, skoro crne boje, koji se konzervira pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Ovakav sok konzumira se razređen u vodi ili čaju, a u sirovom obliku koristi se obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml ili po pola čaše. Od aronije često se prave i džemovi. Posle ceđenja soka, pulpa sa semenom i korom prokuva se, zasladi i tako se dobija džem. Ima još mnogo načina da se iskoriste plodovi aronije. Slatko, voćni jogurt, sladoled, voćne salate, salate sa paradajzom, vino... Džem ili slatko jedu se pomalo, kašičicom, kao med, jer su oni u stvari lek dobijen direktno iz prirode.



RECEPT
Mafini sa aronijom


Sastojci: 
375 g brašna
200 g šećera
kašika praška za pecivo
kašika sode bikarbone
175 g maslaca
Jaje
Žumance
1,5 dl mleka
limunova kora
kesica vanilin šećera
100 g aronije
100 g bele čokolade

Za 4 osobe
Vreme pripreme 40 minuta
Cena 850 dinara

Priprema:
Brašno pomešajte sa šećerom, praškom za pecivo, sodom i vanilin šećerom. U to dodajte maslac i mešajte sve dok se smesa dobro ne ujedini. U drugoj posudi pomešajte mleko, jaja i limunovu koru pa lagano umutite. U posudu s brašnom dodajte borovnice i sitno iseckanu čokoladu i sve promešajte. Sipajte u papirnate korpice i stavite da se peče 25 do 30 minuta na 200 stepeni.





Oskarovka Hilari Svonk važi za glumicu koja izuzetno vodi računa kako o svom fizičkom izgledu, tako i zdravlju. Osim što se hrani veoma zdravo, Hilari svako jutro počinje sokom od aronije, a često se na meniju za njen doručak mogu naći ovsene pahuljice sa čijom, grčkim jogurtom i ovim bobičastim voćem.





Piše: Milica Prelević

Inicijalizacija u toku...