icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

obratite pažnju

EVO ŠTA KAŽU STRUČNJACI: Da li čvrsti sapun zaista bolje štiti od virusa nego tečni?

Podeli:

Proteklih dana može se čuti da tečni sapuni nisu korisni u borbi protiv virusa koliko oni čvrsti, pa je novinare interesovalo šta o tome misle stručnjaci

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Korona virus je stigao u Srbiju, prvi registrovan slučaj je muškarac iz Subotice. Ali iz Ministarstva zdravlja ističu da nema razloga za paniku.

 

Bitno je da se ponašamo odgovorno i pridržavamo preporučenih mera za zaštitu od virusa.

 

Jedna od tih mera koja je izazvala najviše polemike u javnosti vezana je za obavezno pranje ruku, i to "čvrstim" sapunom koji, kako kažu stručnjaci, bolje štiti od zaraza od tečnog.

 

Pitanje koje se nama laicima negde logično nameće jeste kako je moguće da nas sredstvo koje svi "pipkaju" bolje čuva od opasnih virusa i bakterija od onog koje dolazi iz zatvorene boce?

 

Prof. dr Zoran Vujčić, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu za MONDO je objasnio u čemu je razlika i zašto su čvrsti sapuni efikasniji u sprečavanju zaraza.

 

— Logika postoji, ali ono što je važno, zapravo, jeste pH vrednost sapuna. Po navodima stručnjaka, jako bazno sredstvo može za 20 sekundi da ošteti virus koji je generalno slab. Isti efekat ima 60-procentni alkohol i to tek posle 60 sekundi. Važno je reći da prilikom pakovanja tečnih sapuna, odnosno punjenja boca, dolazi do "prljanja".

 

foto: Shutterstock

Da li to znači da je pH vrednost u čvrstim sapunima veća nego u tečnim?

 

— Tako je. Primera radi, pravljeni sapuni (ne komercijalni) imaju pH 10 do 10.6. Tečni sapuni su zapravo rastvori deterdženta, sa pH vrednošću od 5 do 6.5. To je ta razlika.

 

Šta je sa alkoholom koji se obavezno nalazi u sredstvima za dezinfekciju, kako je i naglašeno na pakovanju, koliko njega ima u sapunima?

 

 Alkohol se u ovim sredstvima ne nalazi u dovoljnoj niti dugoj koncetraciji da bi bio efikasan. Da budemo realni, još jedan problem je što se kod nas ne peru ruke ni dovoljno, niti dugo koliko se preporučuje — kaže dr Vujčić.

 

A šta je sa "pipkanjem" sapuna? Šta ako se neko zakašljao u ruku, pa prao ruke?

 

 I tečni sapun takođe svi dodiruju, odnosno dispenzor na pakovanju, tako da se i jedan i drugi na taj način "kontaminiraju". Ali, ako neko pere ruke 20 sekundi čvrstim sapunom, virusi i bakterije koji ostanu na njemu će "stradati" zato što je sredstvo ili bazno ili će se jednostavno sušenjem sapuna i sami "osušiti". Da samo dodam generalnu napomenu da od deterdženata, bilo da je reč o onom za sudove ili o tečnim sapunima, puca koža i produbljuju se pore. Što jedna od dodatnih prednosti čvrstog sapuna — zaključio je profesor Vujčić.

 

 

Inicijalizacija u toku...