icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

tok bolesti

SIMPTOMI OBOLJENJA COVID-19 od 1. do 14. dana: Ovako izgleda manje-više tipična klinička slika iz dana u dan

Podeli:

Kako je pisao britanski Dejli mejl, iako je, naravno, razvoj bolesti individualna stvar i zavisi od imuniteta pojedinca, ovako uglavnom izgleda tipičan razvoj bolesti koju izaziva virus korona.

foto: Profimedia
foto: Profimedia

Prvi simptomi virusa korona su temperatura, groznica, suvo grlo, osećaj umora i bol u mišićima.

 

Čak 85 procenata svih zaraženih iskusiće samo ove simptome u prvoj fazi bolesti, koja traje sedam dana, dok će preostalih 15 procenata ući u takozvanu "fazu dva", koja traje još dve nedelje i u kojoj se razvijaju respiratorne i druge smetnje, piše Dejli mejl, a prenosi Stil.

 

Simptomatologija prve faze bolesti slična je bilo kojoj viremiji i u toj fazi teško je prepoznati da li je u pitanju grip ili COVID-19 — tvrdi tim naučnika koji je sproveo detaljnu studiju o ponašanju korona virusa u Vuhanu u Kini.

 

Dva tima naučnika analizirala su ponašanje virusa na mestu gde se prvobitno pojavio, u Vuhanu u Kini, i izneli studiju koja detaljno i po danima objašnjava na koji način se virus razvija u ljudskom organizmu i kakvu simptomatologiju daje.


Analiza kliničke slike obuhvatila je odrasle ljude zaražene virusom COVID-19, koji su primljeni u bolnice u Vuhanu u periodu od 29. decembra 2019. do 31. januara 2020. godine, među kojima su oni koji su prebrodili bolest, ali i oni koji su, nažalost, preminuli.

 

Naučnici su utvrdili da je povišena temperatura prosečno traje kod zaraženih 12 dana, ali da se kašalj i respiratorne smetnje mogu zadržati i znatno duže.

Simptom kratkog daha nestajao u proseku oko 13 dana od trenutka zaraze kod onih koji su išli ka oporavku, a zadržavao se istim intenzitetom kod teže pogođenih pacijenata do trenutka smrti.

 

foto: Profimedia

Prema sprovedenoj studiji, prosečno vreme od nastupanja prvih simptoma bolesti i prijema u bolnicu, pa do oporavka u Kini je bilo 22 dana, dok je period od zaraze do smrti iznosio 18,5 dana.

 

Timovi su takođe zaključili da virus napreduje od blagih simptoma do teške respiratorne insuficijencije u roku od osam dana. Prvi simptomi vezani za otežano disanje pojavljivali su se u proseku petog dana, da bi se u naredna tri dana rapidno pogoršavali, a osmog dana bi došlo do zastoja disanja i dalja nega je zahtevala stavljanje pacijenata na respiratore.

 

Razvoj bolesti po danima


Dan 1. Pacijenti mogu osećati blagu groznicu, bolove u mišićima, zamor i osećaj suvog grla. Mali broj je prijavio i osećaj mučnine kao simptom.


Dan 5. Stariji pacijenti i pacijenti koji boluju od neke hronične bolesti počinju da osećaju prve tegobe sa disanjem. Mali procenat (10%) pacijenata prijavio je u ovom periodu osećaj mučnine i upornu dijareju.

 

Dan 7. U ovom periodu pacijenti kod kojih su se razvile teže respiratorne smetnje dolaze u fazu kada moraju biti hospitalizovani zbog rizika od kolapsa pluća. Kod druge grupe pacijenata koju čini oko 85 procenata svih obolelih, opet, ovo je period kada znaci bolesti počinju da se povlače i klinička slika se drastično popravlja.

 

Dan 8. Kod pacijenata kod kojih su se respiratorne smetnje pogoršavale dolazi do akutnog respiratornog sindroma, kada pluća više nisu u stanju da telu i vitalnim organima obezbede dovoljno kiseonika. U ovu fazu bolesti dospelo je oko 15 procenata obolelih.

 

foto: Profimedia

Dan 10. Pacijenti čije se stanje pogoršava prebacuju se u jedinice intenzivne nege, gde im dalje pruža neophodna nega.

 

Dan 12. U ovom periodu, prema studiji iz Vuhana, temperatura polako počinje da jenjava kod onih sa lakšom ili srednje teškom kliničkom slikom.

 

Dan 13. Kod pacijenata koji su razvili respiratorne smetnje, ovaj simptom počinje da jenjava, opet u slučajevima lakših i srednje teških kliničkih slika (85%).

 

 

Kod preostalih 15% simptomi stagniraju ili se pogoršavaju dok ne nastupi smrt.

 

Preporuke SZO, epidemiologa i zdravstvenih radnika u prevenciji zaraze virusom COVID-19 su pojačana lična higijena, higijena životnog prostora sredstvima poput alkohola i asepsola, sterilisanje stvari s kojima smo u stalnom kontaktu, poput mobilnih telefona i samoizolacija, odnosno izbegavanje kontakata u najvećoj mogućoj meri.

 

Zato budite odgovorni prema sebi i drugima i ostanite kod kuće!

 

 

Inicijalizacija u toku...