icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

SVE NADE POLAŽEMO U VREMENSKE PRILIKE

KAKO ĆE SUNCE, VETAR I TOPLIJE VREME UTICATI NA ZARAZU: U aprilu uvek ispraćamo grip, ali hoćemo li i virus korona?

Podeli:

Poznati srpski epidemiolog objašanjava

foto: Shutterstock, Shutterstock
foto: Shutterstock, Shutterstock

—  Mart i april su meseci kada se grip povlači, međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji kolektivni imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i mogu da zađu i u leto — kaže za Blic prof. dr Zoran Radovanović, jedan od naših najistaknutijih epidemiologa.

 

Meteorolozi u narednim danima aprila predviđaju zahlađenje sa kišom i snegom. Takvo vreme, ukoliko se prognoza obistini, pogodovaće virusu korona.

 

Teoretski gledano, virus korona osetljiv je na temperaturu. Prema istraživanju kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Covid-19 ostaje stabilan na četiri stepena, a na višim temperaturama njegov otpor opada.

 

Temperatura, međutim, utiče samo na vreme preživljavanja virusa, a ne na njegovu sposobnost da zarazi. Tokom izbijanja SARS-a 2003. godine, za svaki temperaturni porast od jednog stepena Celzijusa u Hongkongu, broj potvrđenih slučajeva opao je za 3,6 odsto.

 

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović ističe za da virusu korona odgovara hladno vreme.

 

foto: Profimedia

—  Virusima iz grupe korona, poznatim kao izazivačima nazeba, odgovara hladno i suvo vreme, kao i ostalim uzročnicima odgovornim za upalu organa za disanje. Pogrešno je uverenje da zimi visoka vlažnost potiče od toga što sneg nakvasi kosu, a lapavica noge, jer je vazduh obično suvlji nego leti. Postoje razna objašnjenja zašto takav suv vazduh pogoduje prenošenju zaraze - recimo, kapljice putuju skoro jedan metar kada je vazduh suv, a kraće ukoliko se sudaraju sa vodenom parom, zatim suv vazduh čini sluznice osetljivijim na prodor mikroorganizama... Pored toga, otpornije klice, koje se prenose i aerosolom, duže lebde ukoliko se ne vezuju za sitne kapljice vode koje ih stalože— objašnjava prof. Radovanović.

 

Klima zemalja koje su najteže pogođene, uključujući Kinu, Južnu Koreju i severnu Italiju, čini se da se slaže sa tim zaključcima — njihovo vreme je hladno i suvo, što je idealna kombinacija za brzo širenje.

 

 

Međutim, kada je reč o ovoj novoj bolesti, dodaje epidemiolog, ne znamo kako će da se ponaša.

 

Njen rođak, SARS, održavao se 2003. sve do jula. U načelu, novoiskrsli mikroorganizmi su pod manjim uticajem sezonskih varijacija — smatra prof. Radovanović.

 

Šta se, međutim, dešava s virusom kada je napolju vedro, sunčano i toplo vreme?

 

Nijednom mikroorganizmu koji izaziva upalu organa za disanje ne odgovara toplo vreme. Tada se učestalije javljaju crevne bolesti, za šta postoje ubedljivi razlozi — podvlači epidemiolog Radovanović.

 

Konačno, toplije vreme će otežati virusu da opstane van svojih domaćina i zbog povećanog UV zračenja.


—  Istovremeno, UV zraci uništavaju i viruse i bakterije. Zato se posteljina i odeća izlažu dejstvu sunca — dodaje prof. Radovanović.

 

foto: Shutterstock

Međutim, još je prerano da se kaže kako će se ovaj virus ponašati u toplijim vremenskim prilikama. Naučnici nisu sigurni i ne usuđuju se da tvrde da će toplije vreme odneti naše brige po pitanju Covid-19.

 

Da, virus korona i grip imaju puno zajedničkih simptoma, način širenja, način na koji utiču na respiratorni sistem. Ipak, bilo je primera sličnih virusa koji nemaju tu sezonsku sponu. Na primer, SARS i MERS. Oba virusa dele više od 90 odsto DNK sa redovnim gripom. Međutim, SARS je opstao čak do jula 2003. (pojavio se u novembru 2002. godine), uglavnom zahvaljujući merama rane intervencije - ali tek nakon što je preživeo proleće i većinu leta. S druge strane, MERS je počeo u regionima poznatim po svojoj vrućini i vlažnosti — prvenstveno na Bliskom istoku. Dakle, teško je tvrditi da su sezonski, što bi moglo značiti da korona virus može biti jednako otporan na vremenske prilike.


Mart i april su doba kada se grip povlači, odnosno prelazi na južnu hemisferu, odakle se vraća posle pola godine, kad kod nas zahladni. U budućnosti će se verovatno i ova bolest slično ponašati. Međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i, kako pomenusmo i za SARS, mogu da zađu i u leto — zaključuje prof. dr Zoran Radovanović.

 

Prema rečima prof. Radovanovića, vetar može da bude značajan za prenos nekih drugih uzročnika, recimo izazivača Q-groznice.

 

Na viruse iz grupe korona nema uticaja. Međutim, strujanje vazduha u zatvorenom prostoru može da pomogne da se rasejava aerosol, što važi za mikroorganizme relativno otporne u spoljnoj sredini. Kod ove nove bolesti aerosol je prevashodno značajan u jedinicama intenzivne nege i to posebno pri manipulisanju oko veštačkih pluća (respiratora) — kaže prof. Radovanović.

 

 

 

Inicijalizacija u toku...