icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

WELLBEING

Preventivni pregledi su korak do zdravlja

Podeli:

  • 4
Poznato je da redovne zdravstvene kontrole smanjuju mogućnost obolevanja, a koje su rizične grupe ljudi, šta oni treba da rade, ali i na koji način mogu da preduprede probleme, objašnjava naš stručni saradnik
foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

foto: Story Arhiva
Piše: prof. dr Zoran Rađen,
kardiolog Opšte bolnice MediGroup





U Srbiji, kao uostalom u čitavom svetu, dve grupe hroničnih oboljenja izdvajaju se kao najčešće – kardiovaskularne i maligne. Daleko najčešći uzrok smrtnosti jesu kardiovaskularne bolesti i od njih umire gotovo svaki drugi pacijent. Dok se na Zapadu zahvaljujući preventivnim merama beleži trend smanjenja ovih oboljenja, kod nas su i dalje u porastu. Koronarna bolest napreduje polako, često bez simptoma. Prvi znak postojanja bolesti obično je bol u grudima koji se može javljati pri fizičkom opterećenju, ali i mirovanju. Bol se manifestuje kao stezanje, pritisak, praćen osećajem nedostatka vazduha i može se širiti u ruke, naročito levu, u ramena, leđa ili donju vilicu, a mogu ga pratiti mučnina, povraćanje i preznojavanje.

Oprez prilikom dijete: Dva neželjena dejstva vode s limunom

KO JE U RIZIČNOJ GRUPI

Od pomenutih bolesti obolevaju i muškarci i žene, s tim što postoje određene razlike. Maligne bolesti uglavnom su vezane za stariju životnu dob i prisutna je razlika po polovima i učestalosti oboljenja različitih organa. Kod žena, najčešće su maligne bolesti dojke i ženskih polnih organa, a kod muškaraca vodeće mesto zauzimaju rak pluća i debelog creva. Kardiovaskularna oboljenja češće pogađaju mlađe muškarce od treće do pete decenije života, dok je nakon pete decenije rizik od razvoja bolesti podjednak među polovima.   
Poseban problem jeste to što žene u većini slučajeva ne obraćaju pažnju na koronarno oboljenje, nego svoje tegobe pripisuju menopauzi, pa se obrate kardiologu tek kad se pojave simptomi. Najnovija svetska istraživanja pokazala su da od zastoja srca (cardiac arrest) umire svaka treća žena, dok od raka dojke tek svaka osma. Ova statistika pre svega pokazuje kako je presudno upozoriti žene da obrate pažnju na koronarno oboljenje i njegovu prevenciju. Naime, većina žena sama pregleda dojke i ide na redovne kontrole zbog mogućnosti pojave raka, ali vrlo malo njih obraća pažnju na prevenciju srčanih oboljenja.

NASLEDNI FAKTOR

Ukoliko koronarne i maligne bolesti postoje u porodici, veći je rizik od obolevanja, te svest o preventivi mora biti izraženija.
To posebno važi kod određenih vrsta malignih bolesti, kao što je, na primer, rak debelog creva. Postojanje te vrste kancera u porodici trebalo bi da skrene pažnju potomcima da se u ranijem životnom dobu odluče za endoskopski pregled debelog creva (kolonoskopiju) i da obrate pažnju na pojavu znakova i simptoma oboljenja.


Preporodite organizam sa prolećnom detoks dijetom
 
PREVENTIVNE MERE I PREGLEDI

Mnogo se može učiniti preventivnim merama. Manjim unosom soli, redovnom fizičkom aktivnošću, uravnoteženom ishranom i regulacijom telesne težine, prestankom pušenja... može se sprečiti pojava brojnih kardiovaskularnih i malignih bolesti. Podizanjem nivoa svesti o značaju preventivnih pregleda, te bolesti mogu da se uoče na samom početku i blagovremeno leče pre nego što ostave teške posledice. Preporuka je da se jednom godišnje uradi sistematski pregled sa integralnim laboratorijskim analizama. Na taj način mogu da se uoče najranija odstupanja i primene adekvatne mere kako uopšte ne bi došlo do razvoja oboljenja. Takođe, preventivnim i redovnim pregledima može se sagledati rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti u odnosu na prisutne faktore rizika, kao što su povišeni krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, fizička neaktivnost, te preduzeti odgovarajuće mere. To i jeste svrha paketa pregleda, poput totalnog zdravstvenog skrininga, koji obuhvataju kompletne preglede i dijagnostičke procedure i omogućavaju detaljnu kontrolu i preciznu procenu pacijentovog zdravstvenog stanja. Ovakav zdravstveni skrining u cilju prevencije i ranog otkrivanja bolesti uključuje savremenu laboratorijsku dijagnostiku, ultrazvučne preglede, magnetnu rezonancu i skener, kao i preglede različitih specijalista. Po pristizanju laboratorijskih analiza i rezultata svih obavljenih procedura i pregleda, a nakon detaljne analize, internista postavlja dijagnozu i daje detaljne savete o daljem lečenju, ukoliko je ono potrebno, ili sprovođenju preventivnih mera. Totalnim zdravstvenim skriningom pacijenti drže pod kontrolom sopstveno zdravlje, a u stalnoj trci s vremenom dobijaju brzu i tačnu dijagnozu i procenu sopstvenog zdravstvenog stanja.
 

Pratite Glossy na VIBERU:
http://chats.viber.com/storyserbia
Inicijalizacija u toku...