U SRBIJI su postojali vitezovi i imali su svoj kodeks! Da li mislite da biste danas mogli ovo da ispunite?

– Vitez se rađa ili od roditelja vitezova ili je polubožanskog porekla, od jednog roditelja božanske pripadnosti (bića, životinje, biljke) a drugog smrtnog.

– Dete smrtnog čoveka može da odraste u viteza ako je na rođenju bilo pod posebnim sakralnim okolnostima darivano nekom natprirodnom moći, osobinom ili mu je ostavljeno junačko zaveštanje.

– Viteško poreklo se mora znati i pamtiti. Čuva se u legendi o rođenju heroja, odnosno „čudesnog deteta“ („divine child“), ili „vidovitog deteta“ u srpskoj mitološkoj terminologiji, preko junačkih pesama i priča, kao svako „tajno znanje predaka“.

– Genealoško stablo viteza značajno je, u vezi je sa mestom rođenja, prostorom i vremenom, kao vrstom „sakralne teritorije“, odnosno geniusa loci.

ODGAJANJE I OBUČAVANJE VITEZA

– Vitez raste u prirodi pored roditelja viteza ili učitelja-viteza, daleko od profanih sadržaja svakidašnjeg života i nastambi. – Vitez se uči da voli prirodu i da može da bude njen ravnopravni deo. Vitez se ne plaši prirodnih pojava ni životinja, on sa njima razgovara kao sa ljudima. Vitez poznaje oznake godišnjih doba i bilje. Vitez poznaje planinske izvore i reke. – Vitez vežba svoje telo u izdržljivosti, može da pešači, da podnosi hladnoću i vrućinu. Vitez brzo trči, snalazi se u prostoru. – Vitez umereno jede, hrani se prirodnom hranom i pije samo izvorsku vodu i vino. – Vitez sam gradi svoju kuću i pravi jednostavne delove svoga pokućstva. – Vitez uči da jaše najbrže konje, poznaje im ćud i ume da ih leči i gaji. – Vitez uči da gađa iz luka i strele, da rukuje mačem i sabljom, da se koristi buzdovanom. – Vitez zna svoje genealoško stablo i poznaje podvige svojih predaka.